У част свих погинулих и избјеглих Возућана стазама егзодуса прошло је неколико стотина људи. Међу њима и Мирјана Милашиновић из Српца. Њен отац убијен је на данашњи дан прије тачно 29 година. Она је тада била беба од само мјесец дана.

– Евоцирамо понос који изазива Возућа, али и тугу свакако. Сматрам да након свега што се овдје десило, можемо да будемо срећни јер смо дали све што имамо да сачувамо наш народ – каже Мирјана Милашиновић.

Стазама егзодуса, којом су се Срби из Возуће и долине Криваје прије 29 година повлачили од припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља, прошла је и Славица са својом дјецом. Њен отац је нестао.

– Ту сам са својом дјецом гдје је мој отац Саво Берић нестао прије 29 година. Још увијек га нисмо нашли. Овај марш нам значи пуно и жеља је јака – прича Славица Вујић.

О најстравичнијим злочинима над Србима 1995. године у возућком селу Стог Европа и даље ћути. Трага се за 129 људи, 459 је погинуло. Укупно 30 села је протјерано, комплетно српско становништво.

– Управо овдје на овом мјесту је масовна гробница у којој је 21 тијело од којих је 17 обезглављено. Не само то, недалеко одавде преко брда су 64 припадника Војске Републике Српске жива заробљена и одведена за које не знамо гдје су – каже Зоран Благојевић, предсједник Завичајног удружења „Завидовићани“.

– Свједоци смо да и дан данас Сакиб Махмуљин иако пресуђен симболично осам година, није одлежао ниједан једини дан, Расим Делић осуђен је на тек три године. Европа је била нијема на одсјечене српске главе –  рекао је Виктор Нуждић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражења несталих лица.

То никад не смије бити заборављено. На то сваке године и пјешачењем подсјећају потомци и саборци.

– Можда је ово што данас радимо и присуство великог броја младих људи најбољи печат тога свега шта ми треба да радимо – рекао је Радан Остојић, предсједник БОРС-а.

– Најважније је преносити нашим покољенима значај дешавања са ових простора и значај тековина одбрамбено отаџбинског рата – истиче Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. Упркос свему, ни ове године нису изостале провокације Срба. Возила су у колони са ратним заставама тзв. Армије БиХ прошла крај цркве у Стогу.