Ко зна колико је Срба са сиромашног Балкана кретало у свијет „трбухом за крухом“. У 19. и 20. вијеку велики број њих се из економских, а послије Другог свјетског рата и политичких разлога иселио у САД, у потрази за својим мјестом под сунцем, желећи да оствари оно што се обично назива „америчким сном“.

Гдје год у свијету да су се налазили, Срби су увијек били узорни грађани и одани држављани земаља које су их „хлебом храниле“. Тамо су давали велики допринос привреди, науци, култури, а у посљедњих неколико деценија и у спорту.

Такав је случај и са Србима насељеним у САД. Међутим, често се забораавља колики је значај српских исељеника у војној историји Сједињених Држава. Процењује се да је у оружаним снагама САД од почетка 20. вијека до данас служило око 160.000 Срба, од којих су неки стекли највише војне чинове. За учешће у ратовима и допринос одбрани САД огроман број њих је одликован највишим војним одликовањима, а многи се убрајају међу најодликованије војнике у америчкој историји.

Ревија Историја је објавила приче о неколико таквих хероја. Ово је један од њих.

Тексашки рибар из Сехешфехервара

Ђорђе Шагић се родио 1795. године у Сехешфехервару (Стоном Београду), у Мађарској. По очевој жељи уписао се на Богословију у Сремским Карловцима, али је послије неког времена напустио школовање да би се прикључио Карађорђевим устаницима у Србији.

По пропасти устанка 1813, Ђорђе је приступио Славонској легији, јединици аустријске војске састављеној од српских војника из Славоније, која је ратовала у Италији. Легија се убрзо распала, а Ђорђе је лутао по Европи и на крају дошао до Амстердама. Одатле се бродом пребацио у САД 1814. године. Како није имао новца за карту, капетан брода је намјеравао да га препрода као радну снагу, али се он спасао тако што је, када се брод приближио филделфијској обали, скочио у море, допливао до обале и умјешао се међу многобројне локалне рибаре.

Вјероватно се у почетку свог „америчког живота“ бавио управо рибарским занатом, па отуда и његово ново, америчко име Џорџ Фишер. Легенда међутим каже да је Ђорђе, пошто се умјешао међу рибаре, полицији која је тражила одбјеглог путника, стално понављао једину реченицу на енглеском коју је у међувремену успио да научи: „И ам фисхер!” („Ја сам рибар!“).

Полиглота и револуционар

Убрзо се Ђорђе Шагић преселио у Тексас, који је тада био под мексичком управом. Бавио се разним пословима. Био је цариник, судија, издавач новина, писац, трговац, дипломата и члан више градских одбора. Као комесар за додјелу земље досељеницима имао је задатак да годишње насељава 500 исељеника из САД и Мексика у Тексас. Захваљујући знању грчког језика остварио је добар контакт са грчким емигрантима и заслужан је за то што је велики број Грка добио земљу и населио се у Тексасу. Због тога га је имењак, грчки Краљ Ђорђе први произвео за почасног конзула Краљевине Грчке у САД. Ђорђе Шагић је био и оснивач неколико масонских ложа у Мексику и САД.

Као секретар револуционара Хозе Антонија Мексије, је заједно са њим у Њу Орлеансу организовао покрет против Мексичке владе за отцепљење Тексаса. Зато се сматра за једног од првих вођа Тексашког покрета за независност 1835/36. године. Касније је постао мајор у тексашкој милицији. Учествовао је у Америчко‐мексичком рату од 1846. до 1848. године, а у Америчком грађанском рату (1861‐1865) био је ратни дописник. Американци, а поготово Тексашани, сматрају га једним од „очева Тексаса“.

Ђорђе Шагић се убраја међу ријетке интелектуалце међу америчким пионирима тог доба. Био је предсједник „Њемачке уније“, филантропског друштва основаног 1840. Говорио је 14 језика (поред српског, то су били латински, грчки, енглески, руски, пољски, чешки, словачки, мађарски, њемачки, шпански, португалски, француски и италијански), па се с правом сматра највећим живим лингвистом у САД свога времена. У библиотеци Универзитета у Тексасу чувају се књиге које су припадале Ђорђу Шагићу (Збирка Џорџа Фишера), које на маргинама садрже веома вредне записе и коментаре које је Шагић забиљежио.

Често се у америчким текстовима о Ђорђу Шагићу пренебјегава његово српско поријекло. Помиње се као „досељеник“ или „досељеник мађарског или грчког порекла“.