Српска и Србија настављају сарадњу у области научних истраживања, као и договорене пројекте, потврђено је на састанку министара науке Српске и Србије у Београду.

Министри су посјетили Палату науке, која на савремен, јединствен начин представља оно што је наука била некад и што је данас.

Кад су у питању наука, технологија и иновације Србије и Српске – то доживљавам као заједнички простор у којем пројекте морамо да развијамо заједнички, да заштитимо оно што се тиче идентитетских ствари, али и високе науке и трансфера технологије који мора да буде обостран и тренутан, оцијенио је министар Жељко Будимир.

– Могу да кажем да сам задовољан што настављамо са свим оним пројектима које смо договорили већ раније, значи – Министарство науке Српске и Србије настављају интензивно повезивање прије свега научне инфраструктуре, научника, договорили смо заједно да ћемо правити грантове и програме за научно-истраживачке пројекте – додао је Будимир.

Министар науке, технолошког развоја и иновација Србије Бела Балинт навео је да се наставља сарадња у области научних истраживања.

– Планирамо нашу сарадњу на свим нивоима што се тиче и базичних истраживања и примијењених истраживања, кад кажем примијењених – мислим и на, с једне стране на моју област, примијењену у клиничкој пракси, а с друге стране примијењене у општем технолошком смислу – истакао је Балинт.

Министри Српске и Србије посјетили су Палату науке у Београду и разгледали њену сталну поставку, која на савремен начин промовише науку.

– Палата науке није само мјесто гдје имате занимљиве изложбе и можете да сретнете научне феномене, већ мјесто гдје можете да се сретнете са правим научницима у наших 20 истраживачких центара и радујем се да у будућности ово буде само један у низу разговора које ћемо водити са различитим министарствима у окружењу – нагласио је Немања Ђорђевић, управитељ Задужбине Миодрага Костића.

– Српска је поносна што Београд и Србија има једну овакву институцију, а још је интересантније због тога што је ова институција настала кроз један концепт задужбинарства који се враћа кроз причу Миодрага Костића и читаве те задужбине што – ја мислим да науке нема без задужбинарства – закључио је Будимир.

Ово може да буде примјер и за даљи развој нечега сличног и у Републици Српској, оцијенио је министар Будимир.