Српски амбасадори и генерални конзули БиХ послали су отворено писмо министру иностраних послова БиХ Елмедину Конаковићу.

Потписници отвореног писма су: Александар Богданић, Александар Врањеш, Александра Мичић, Биљана Гутић Бјелица, Бојан Вујић, Бојан Ђокић, Бојана Кондић Панић, Боро Бронза, Вера Сајић, Драган Вуковић, Драган Јаћимовић, Душко Ковачевић, Жељко Самарџија, Ковиљка Шпирић, Милорад Живковић, Обрад Кесић, Синиша Бенцун, Синиша Берјан и Татјана Телић.

Отворено писмо преносимо у цијелости:

Уважени министре,

Запримили смо од Вас инструкцију за поступање од 20. марта 2025. године у којој сте навели неколико, у најмању руку, нетачних и спорних елемената. С обзиром на то да немате основна знања, дозволите нам да Вас упознамо са принципима овог посла. Прије свега предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић је и Вама надређена и требали бисте то уважавати. Тако да њена комуникација са именованим амбасадорима не може да буде „илегалан начин“ комуникације како тврдите, него редовна активност у складу са праксом коју су установили два бошњачка члана Предсједништва БиХ, а коју смо образложили у отвореном писму упућеном њима.

Други елемент тиче се потписника акта на који сте се позвали у инструкцији. Наводити легитимно и легално изабране представнике српског народа као „организованој сепаратистичкој групи у њиховом покушају државног удара“ је одраз Ваше политичке немоћи, непознавања овог посла, те личне малициозности. Покушај да пријетњама српским државним службеницима себе прикажете као важан политички фактор у БиХ, који може некоме да запријети и нанесе штету, представља дилентатизам и политичко несналажење.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, према нашем Уставу предлаже амбасадоре БиХ из Републике Српске и тиме заједно са српским чланом Предсједништва и те како има активну улогу када је ријеч о комуникацији са нама српским амбасадорима и генералним конзулима БиХ. Друга ствар, називати предсједника Републике Српске бјегунцем у званичном документу Министарства иностраних послова, је одраз Ваше острашћености. Као што сте могли примјетити, Додик се слободно креће и не сакрива своју локацију, па не видимо упориште у тврдњи да је он у бјекству. То што дио вануставних институција БиХ не могу да ступе у контакт са Додиком је само нова реалност на коју се требате полако навикавати, јер дефинитивно нисте политички фактор који то може да промијени.

Затим, јавно осуђивати предсједавајућу Предсједништва БиХ и предсједника Републике Српске да чине неке наводне илегалне акције представља такође вишак злонамјерности и недостатак Ваших знања које би Вам користиле у политичкој арени, а посебно у обављању посла министра иностраних послова.

У правном поретку постоји начело које се назива пресумпција невиности, па и да постоје те наводне радње, тек правоснажна пресуда може да утврди нечију кривицу, а не Ваши дописи. То начело је и Вама корисно, јер Вас штити од медијских натписа о Вашој наводној повезаности са извјесним Едином Гачанином, да сте у шемама нарко картела Европола, да сте повезани са кривичним дјелима Вашег кума Мемије, да је пропао Самит лидера Западног Балкана и ЕУ у Неуму због наводног Вашег штимања посла кумовој кћерки, итд. Од свих тих натписа Вас штити пресумпција невиности, те бисте бар Ви могли да будете опрезнији када некоме јавно пресуђујете без икаквог утемељења.

Поштовани министре, Ваша спољнополитичка улога је искључиво везана за налоге Предсједништва БиХ и њихову уставну позицију вођења спољне политике и представљања БиХ у међународниим и европским организацијама. Да поштујете Устав БиХ не бисте се никада усудили да кажете ни једну ријеч на неком међународном форуму или билатералном састанку, а да је претходно нисте усагласили са свим члановима, па и српским чланом Предсједништва БиХ. Али нажалост Ви Устав БиХ не поштујете и то смо видјели кроз Ваше слање инструкција у ДКП мрежу, избјегавање надлежних амбасадора током Ваших посјета само зато што су Срби, слање протестних нота државама са којима БиХ има билатералне односе иако нисте надлежни, неусаглашену комуникацију на међународном плану и много других примјера.

Када сте почетком овог мјесеца разговарали са министром спољних послова Републике Турске Хаканом Фиданом нисте имали мандат да му износите политичке ставове који претходно није усагласило Предсједништво БиХ, али сте зато имали обавезу да га питате да ли се у њиховој држави крије ратни злочинац Сакиб Махмуљин који је правоснажно пресуђен у БиХ и који се налази на међународној потјерници.

Видите, тај осуђени комадант Трећег корупса тзв. Армије БиХ се данас крије највјероватније у Турској, али то питање нисте отворили у разговору са турским колегом из чега се јасно очитује Ваш став. Ми српски амбасадори и генерални конзули БиХ ћемо се потрудити да Европској унији и њеним чланицама пренесемо утисак, да се можда ипак не залажете за европске вриједности како декларативно тврдите и да немате проблема са бјекством пресуђених ратних злочинаца.

На крају, Вашу поткапацитираност сте одлучили да сакријете пријетњама српским државним службеницима запосленим у Министарству иностраних послова БиХ. Ако Вас раније сарадници нису упознали, сви државни службеници који су распоређени у ДКП мрежу одговарају за свој рад искључиво амбасадорима и генералним конзулима БиХ, који опет за свој рад одговарају Предсједништву БиХ. Из овог је јасно да је Ваша позиција ограничена искључиво на административно-технички дио управљања ДКП мрежом, изузев кад добијете усаглашени спољнополитички налог од стране Предсједништва БиХ према којем смо сви дужни да поступимо. Умјесто да шаљете јалове инструкције, предажемо да се упознате са надлежностима министра иностраних послова, Уставом БиХ и дипломатском праксом, да исправно поступате бар при крају мандата.