НОВОСТИ

НАЈСМЈЕШНИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ОБИЧАЈИ: Према традицији нашег гостопримства овако се правилно дочекују гости |

Свијет је био пред новим крвавим сукобом, ЈУГОСЛАВИЈА је одговорила силом и оборила амерички авион! Сукоб са Италијом трајао је до 1975! |

ХУМАНОСТ И ТРАГЕДИЈА РУКУ ПОДРУКУ: Нијемци запалили цијело село, али Дража није дао пилоте! |

МИСТЕРИЈА МАРСЕЉСКЕ ТРАГЕДИЈЕ: Версајској Европи било у интересу да склони југословенског суверена |

ОВА ФРЕСКА ПОСТОЈИ САМО У СРБИЈИ: Мач у Христовим рукама има важну симболику за српски народ |

ОВА СРПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ПОСТАЛА НАЈСКУПЉА ЗБОГ САМО ДВИЈЕ РИЈЕЧИ: Један човјек је „ВРАТИО ИЗ МРТВИХ“, зна је ЦИЈЕЛИ РЕГИОН |

НА ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ ТУРАКА Из језера „изронила“ православна црква! |

ЦРКВА У КОЈОЈ ЈЕ БИО ЗАТОЧЕН СТЕФАН НЕМАЊА Молећи се своме заштитнику на чудесни начин бива ослобођен |

ВОЈВОДА БОЈОВИЋ ЈЕ ИМАО И ФРАНЦУСКИ ОРДЕН! Носио ковчег са посмртним остацима војводе Путника, али и вожда Kарађорђа |

СРПСКИ ОБИЧАЈИ: Према традицији нашег гостопримства овако се правилно дочекују гости

21/06/2026

Традиција српског гостопримства има дубоке коријене у нашем народу.

Гостопримство нашег народа води поријекло још из прадавних времена када се вјеровало да је непознати гост некакво божанско биће или дух неког од умрлих предака или уопште дух са натприродном снагом. Из тог разлога су непознате особе- путници намјерници- дочекивани са великим почастима и гошћени што је могуће боље, а све у циљу да се та кућа не замјери госту, који би се због тога могао светити.

Касније, када су наступила несигурна времена, ратови, ропства и хајдуковања, гошћење путника намјерника је било прво из страха, који се постепено претварао у милосрђе: ако је неко гладан, нахрани га, ако га гоне, сакриј га, ако је повређен, превиј га. Указивала се помоћ сваком слабом, болесном или прогоњеном, без питања ко је, шта је и одакле. Рекли би: Севап је или Бог ће ти платити за то.

Со и хљеб

Симбол гостопримства представљају со и хљеб, јер се сматрало да и најсиромашнији увијек располажу овим намирницама, па се и до данас задржао тај обичај да се гости дочекују прво овим послужењем, а тек послије осталим: што је бог дао, а домаћин спремио.

Знак гостопримства је, у старија времена, била и отворена капија. Обичај је био да се, када домаћин куће или мушкарци из те куће, оду у рат, капија остави отворна све док се они не врате, јер то указује на наду за његов повратак и да је сваки путник намјерник добродошао у тој кући.

Са доласком сигурнијих времена, обичај гостопримства се није изгубио, али је попримио различите облике у зависности од краја, наводи Опанак.

Данас постоји обичај да се каже када у кућу дође неки риједак гост или неко ко дуго није посјећивао ту кућу: Дај мало ситне проје да поспемо ријетког госта или Дај сјекиру да засечем праг, да се зна када нам је овај гост дошао у кућу.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести