Вођен осјећајем одговорности и сазнањима која су ми доступна у вријеме када се Република Српска покушава потпуно уништити, као и Срби на Косову, а Србија зауставити и понизити покретањем револуционарних мећусобних сукоба који би наш народ довели до ивице уништења, морам отворено и јасно да говорим да послије покушаја генералног штрајка и заустављања Србије и најаве оснивања народног покрета у Јагодини за Србију стижу преломни дани и догађаји, истакао је предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић.

– Њих ће дефинисати, а нашу судбину одредити, ниво националне и државотворне свијести које имају друштвене група и слојеви, али и угледне личности. Државотворна и национална свијест не могу се очувати са обожаваоцима Динка Грухоњића и Маринике Тепић, разних политичко- тајкунских лобија који финансирају и промовишу сукобе мећу становништвом Србије трудећи се да народ омрзне своју војску и цркву, своју Владу, предсједника и институције, историју и културу, прихватајући наметнуте вриједности у којима је нормално, а сутра и обавезно, повраћати на српску заставу, позивати на убиство предсједника државе – додаје Стевандић.

Како Стевандић додаје, у тај братоубилачки и нихилистички пројекат су успјели да убаце младе људе, поготово студенте, које користе као борбене групе за уништавање државотворне и националне свијести и на крају традиционалне српске породице.

– Вјештим интригама и романсирањем бунта као изражавања мишљења, иза чега се крије синергија домаћих и међународних група за креацију сукоба као модела промјене власти али и вриједносних система. Пред нама су кључни дани и догађаји и зато свака одговорна особа има обавезу да се јавно и јасно огласи. Маске су пале и линије које повезују аутошовинистичу и антисрпску политику са спољним утицајним и богатим факторима су на истом правцу удара на све нас. Без обзира на све трикове и вјешто кориштење разних негативности у друштву због којих нико и нигдје није уништавао своју државу. Уосталом, да се присјетимо стања привреде, плата пензија, али и културе прије 15 и више година, стање српске инфраструктуре, здравства, болница, путева, пруга, тргова. И наравно стања народне и националне свијести онда и сад. Када смо се оно стидили јунака са Кошара којим данас дижемо споменке, када смо Србе из Српске увредљиво називали босанцима, а негирали национални идентитет Срба из Црне горе – упитао је он.

И кад је оно Нови Сад постао европска престоница културе, упитао је Стевандић.

– Је ли за вријеме садашњих финансијера и креатора протеста који се изводе преко студената или кад је садашњи премијер био градоначелник подржан од садашњег предсједника државе? Могло би много тога да се наводи, али да не дужим, најважније је хоћемо ли заиста наивно и јефтино Србију рушити међусобним сукобима или наставити градити економским, војним и геополитичким лидерством које нас ставља у ред великих и озбиљних народа и држава. Па ако на том правцу треба нешто мијењати – мијењаћемо заједно, а то се не ради братоубилачким ратом и креацијама новог сепаратизма као што се то сад ради у Војводини. На крају, хоћемо ли своје потомке учити о Милошу, Лазару, Карађорђу, Милану, Мишићу, Бојовићу, Петру, Александру, Вељку, или ћемо их учити како се повраћа на своју заставу која представља наше највеће, најсветије и наљепше вриједности? Одлуке доносимо сутра показујући јесмо ли се из народа исписали и јесу ли нам успјели да избришу или, од нас самих сакрију, државотворност али и памет да здраво расуђујемо кад доносимо одлуке. За себе, своју породицу, град, државу и народ – додаје Стевандић.