Логор Сајмиште налазио се на лијевој обали ријеке Саве, спрам Савског моста, да би 11. септембра 1937. године на том мјесту био отворен Први београдски сајам.

Првобитни београдски сајам саграђен је на основу одлуке Београдске општине 1936. када је Друштву за приређивања сајама и изложби уступљена област поред тада новог Моста краља Александра, подсјећају Новости.

Радови су започети 1937. године и до почетка Другог свјетског рата изграђени су Турски и велики, Њемачки павиљони. Постојали су планови да се изгради и југословенски павиљон, међутим по избијању ратова они нису реализовани.

Први београдски сајам имао је добар почетак, са богатом понудом која га је учинила популарним мјестом за излазак Београђана.

У почетку логор је био само за српске Јевреје, међутим касније су овдје слати и други политички осуђеници, комунисти, партизани и четници. Црна историја је исписана овдје за вријеме окупације, када је око 8000 Јевреја и 32000 Срба убијено у „душегупкама“, стрељано у Јајинцима или просто умрло од ужасних услова у самом логору. Логор је радио од 1941. до 1944. године.

Послије рата сајам никада није успио да поврати своју првобитну функцију, вјероватно због своје крваве историје током рата. Сви југословенски павиљони су уклоњени и овдје су смјештене институције задужене за изградњу Новог Београда.

Осталим павиљонима и Централној кули пријетило је рушење јер се нису уклапали у визију нове, модерне метрополе, међутим 1951. године претворени су у станове за социјално угрожене или предати на коришћење Удружењу ликовних умјетника Србије. Неко вријеме овдје је било смјештено ромско насеље које је било исељено са своје првобитне локације 1961, пред самит Несврстаних.

Већ1992. године израђен је урбанистички план за комплекс Старо сајмиште који није реализован ни до данас. Народни музеј одржао је 2006. године манифестацију под именом „Старо Београдско сајмиште 3 + 1: сајмиште, стратиште, уточиште“, чиме је упућен апел за обнову ове области и враћање старог изгледа сајмишта.

А 2008. године ипак је одлучено да се овдjе изгради Музеј холокауста и планира се да будуће уређење представља меморијални музеј са усклађеним компатибилним садржајима околних објеката.

Прихватни логор

Есесовски генерал Харалд Турнер поносно је могао да јави својим претпостављенима: „Србија је једина земља у којој су јеврејско и ромско питање потпуно ријешени.“ Међутим, практични есесовци испражњени логор Старо сајмиште нису могли да оставе неискоришћеним.

У Београду је постојао концентрациони логор који памтимо као Бањица, званично се звао Логор Дедиње. Кроз њега је прошло око 30.000 заточеника, конкретно је познато 23.637 имена. Године 1969. основан је музеј о том логору, он је проучен и проучава се, закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ због тога га оправдано не помиње посебно.

Јеврејски логор је укинут, основан је Прихватни логор. У њему су као у неком дистрибутивним центру сакупљани политички затвореници који ће бити транспортовани у велике концентрационе логоре у Њемачкој и Пољској или у Јасеновац, прије свега борци народноослободилачког покрета или осумњичени да раде за њега, симпатизери или просто противници нацизма и Недићевог режима.

Историчар професор Милан Кољанин савјесно је испитао историјат тог логора и објавио имена његових команданата, есесовских официра, установио да су кроз њега прошле 31.972 особе, претежно Срби, али и других националности, умрло их је 10.363.