Ако би Украјина ушла у НАТО, морала би да ратује на границама Русије, са њом, око спорних области. Било би то предворје отвореног регионалног конфликта који би могао отклизати и у тотални сукоб, па и у свјетски рат“, каже директор Евроазијског безбједносног форума Митар Ковач.

Русија и Украјина

Питање уласка Украјине у Сјеверноатлантску алијансу акутелизовано је послије неспоразума након разговора америчког и украјинског предсједника.

Америчка администрација демантовала је наводе украјинских медија да је Џозеф Бајден Владимиру Зеленском пренио да је важно да се Кијеву представи план по питању чланства у НАТО. Американци тврде да је управо Зеленски покренуо ово питање.

Међутим, руски предсједник Владимир Путин каже да није могуцће са сигурношцћу тврдити шта су или не амерички партнери обецћали Украјини.

Путин сматра да би неко требало да размисли о томе како би Русија реаговала на ширење НАТО-а према руским границама, о томе шта се може сматрати „црвеном линијом“. „Замислимо да Украјина постане чланица НАТО-а. Вријеме лета ракета од Харкова рецимо, или до централног дијела Русије, до Москве смањиће се на седам до 10 минута. Да ли је то за нас црвена линија или не?“, рекао је Путин.

Војни стручњак Митар Ковач каже да Русија није без разлога забринута. Он подсјецћа да је САД и изазвала кризу у Украјини да би је у сваком смислу удаљила од Русије, а посебно војном, одбрамбеном и безбједносном.

„Удаљавање Украјине од Русије је план за дужи период, а чак у безбједносном смислу у новије вријеме, мада је то био план и прије, говори се о томе да би Украјина, Грузија и сличне државе које се граниче са Русијом, које су у зони црвене линије са аспекта одбране Русије и њених интереса, могле да приђу НАТО-у, иако не испуњавају услове“, каже Ковач.

Он додаје да треба бити свјестан чињенице да НАТО критеријуме пријема нових чланица мијења по потреби. Иако су раније тражили да се одржи референдум у свакој држави која улази у савез, то су прекршили тамо гдје се знало да је јавно мњење против учлањења, у Македонији и Црној Гори.

„Овоме треба додати и процес такозваног специјалног рата против Бјелорусије, како би се такође удаљила од Русије. У том случају, Русија би заиста постала угрожена у смислу распореда борбених система Запада на новим позицијама, и Украјине и Грузије. То Русија нецће, не може и не смије да допусти, па и по цијену рата“, истиче Ковач.

Он подсјећа да је Украјинска војска недавно покушала силом да поврати Доњецк и Луганск, да то није чинила сама, већ такође по препоруци Запада, али када су видјели одлучност Русије да војно реагује, уколико би становништво било угрожено, ипак су одлучили да акцију одложе за нека друга времена када Русија можда нецће бити толико моцћна или одлучна да реагује.

Ковач каже да би, ако би Украјина била примљена у окриље НАТО-а, Алијанса тим чином моментално увезла проблем директног конфликта са Русијом, јер ће она сигурно мислити на свој, већински народ у Доњецкој и Луганској Републици.

Он подсјећа да су ракете НАТО-а већ распоређене у Румунији и Пољској и скреће пажњу на чињеницу коју је истакао и сам руски предсједник, уласком на територију Украјине, до Русије би путовале знатно краће. А Русија не би сједила скрштених руку.

„Било би то слично кризи коју је прогласила Америка када су руске рекете требало да буду инсталиране на Куби. Дакле, уколико до пријема дође, Русија ће морати да потражи територије и државе на које ће моћи да инсталира своје офанзивно наоружање, као што САД и НАТО планирају да га инсталирају на простору Украјине и Грузије“, каже Ковач.

Он на крају разговора  додаје да су САД у проблему, јер не знају на који начин да коптирају Украјину у чланство, јер тако улазе у отворен конфликт са руским националним интересима. Он још једном подвлачи да се тиме кида црвена линија око које се не може преговарати са Русијом.

„Русија је у више наврата отворено дала до знања да не жели да види Украјину у НАТО-у из својих стратешких, одбрамбених разлога. Наредних година или наредне деценије однос између Русије и САД биће оптерећени овим питањем у коме Руси сигурно неће попустити“, закључује Ковач.

Извор: блпортал