Црквена гарда, формирана само за ту прилику, даноноћно стражари у цркви, симболизујући римске војнике који су прије више од 2000 година.

Симболично чување Христовог гроба од Великог петка до Васкрса је древни хришћански обичај који се највише сачувао међу православцима. Чувари Христовог гроба се среће у Јерусалиму, селу Стража код Вршца и у Врлици у Далмацији.

Обичај чувања Христовог гроба је веома стар и упражњава се мало гдје у свијету. Од Великог петка до недјеље, када се по јулијанском календару слави васкрсење Светог Сина, црквена гарда, формирана само за ту прилику, даноноћно стражари у цркви, симболизујући римске војнике који су прије више од 2000 година чували Христов гроб у Израелу.

Међу Србима се обичај чувања Христовог гроба вероватно појавио прије 400 година, око 1618. године када је у Врлици направљена црква Светог Николе. У Далмацију је обичај стигао из Јерусалима, али постоје и индиције да обичај води порекло од наоружаних скупина које су од османских упада чували цркве у којима су вршени обреди за велике празнике.

Након операције „Олуја“ и протеривања становништва из Републике Српске Крајине, становници Врлике, а са њима и обичај чувања Христовог гроба, су се преселили у Батајницу недалеко од Београда.

У цркви Рођења Пресвете Богородице обичај чувања гроба се одржава од тада, а 2012. године чување Христовог гроба се налази на листи Нематеријалног културног наслијеђа Србије.