Узалуд је Драшко Станивуковић покушао да оправда свој данашњи одлазак Кристијану Шмиту на ноге. Прича како опозиција мора да буде тамо гдје се одлучује, у народу не пије воду.

Зна се ко и како одлучује. Знају и они који тако и бирају коме ће дати глас.

„“Не вјерујем ја ни у какве, поготово не позитивне исходе свега тога. Све је то лоше. Треба озбиљно разговарати и рјешавати проблеме, а ово што они раде је само импровизација.“

„Смијешно. Мислите ли да ће бити нешто договорено? Ма какав, неће ништа.“

„Јој, жалосно је, ништа друго него жалосно.“

„То само може народ да договара, нема од ових горе ништа каубоја“, кажу грађани.

И то није јасно само Тројци из Српске. Или су они можда у Сарајево отишли са другим плановима, а под плаштом борбе за Српску. Занимљиво је то да лидер ПДП глас народа који наводно толико слуша, овог пута није чуо. Упркос гомили оштрих критика, весело је кренуо ка Сарајеву.

„Ти несретниче што си урнисао БЛ и само те бране твоји ГУ ухљеби идеш да као нешто молиш за нас? Има да нас рокну нуклеарком равно. Идеш на ноге неуставном ПИК-у који гура нелегитимног високог представника. И кукате кад вас назову издајницима.“

„Значи, Шмит је легитиман.“

„Сваки пут изненадиш, али са катастрофом коју изјавиш.“

„Због оваквих потеза, после следећих избора постојаћете само као „комби странка“, неки су од коментара.

По свему судећи, ово је још један скуп без смисла и циља. Сутра ће се огласити и Кристијан Шмит, након састанка, на којем ће, ако ништа друго, опозиција признати његов легитимитет. И опет упркос Српској. Ништа од тога им, очигледно, није важно. Поготово ако им Нијемац прокрчи пут ка фотељама.