Аустроугарска објава рата Србији којом је почео највећи сукоб који је свијет до тада видео, по начину на који је стигла представљала је преседан. Никада раније у историји ратовања једна земља није објавила рат другој поштом, у обичном телеграму који су сви могли да прочитају.

Никола Пашић

Данас знамо да је телеграм стигао 28. јула 1914. године и да га је примио писар Момчило Ђурашковић. У прво вријеме у Србији владало мишљење да је ријеч о шали, још једној аустроугарској провокацији. Ипак, ако је неко у влади ово мислио, међу њима није био и тадашњи премијер Србије Никола Пашић, наводи Историјски забавник.

Краљ, влада, све важније политичке и јавне личности већ тада нису били у Београду већ у Нишу, граду који ће постати ратна пријестоница Србије. Тако се и догодило да тог 28. јула 1914. године Никола Пашић телеграм о објави рата примио у нишком хотелу “Европа”, док је ручао.

Како је било између 12 и 13 часова, сала је била пуна грађанства које је, упркос неизвјесности која је тих дана владала, у ресторан свратило на ручак. У тренутку када је поштар прилазио Пашићу сви су задржали дах.

У сјећањима поштара који је Пашићу уручио ратну објаву остала је забиљежена и његова реакција, као и прве речи.

– Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи – рекао је тада Пашић.

Након овога сазвана је хитна сједница владе, на којој је разматран план одбране. Србија је, заправо, у том тренутку имала потписане само савезничке уговоре из балканских ратова и де факто је била сама. Ипак, то се ускоро промијенило!

Аустроугари су још исте вечери бомбардовали Београд, а ствари су се након тога одвијале муњевитом брзином – Русија је 28. јула наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Њемачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.

Почео је Први свјетски рат…