Кампања масовних ваздушних напада на једну суверену земљу, покренута је под лажним изговором и са циљем да се српском народу оружјем отме његова света земља, изјавио је предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића поводом 24. годишњице од почетка НАТО агресије на тадашњу СР Југославију.

– Прије 24 године, на данашњи дан, на тадашњу Савезну Републику Југославију немилосрдно се сручила убилачка машинерија НАТО алијансе, покрећући кампању масовних ваздушних напада на једну суверену земљу, под лажних изговором и са циљем да се српском народу оружјем отме његова света земља – каже Вишковић.

Како он додаје, оно што је свјетској јавности  као подвала, било представљено као хуманитарна интервенција, у својој суштини био је класичан акт агресије на једну суверену државу, у настојању да се противправно отме дио њене територије.

– Данас, 24 године послије, ми имамо моралну и људску обавезу према хиљадама брутално убијених људи, према сјенима трогодишње Милице Ракић, да сваког 24. марта обиљежавамо ову тужну годишњицу, подсјећајући свијет да је НАТО-ов „Милосрдни анђео“ био немилосрдни напад на народ тадашње Савезне Републике Југославије.

Вишковић истиче, да сва објашњења и оправдања за бруталну агресију звуче лицемјерно.

– Управо зато, лицемјерно, да не може бити лицемјерније, изгледају објашњења свих оних који су те 1999. године, кршећи међународно право, тражили оправдање за бруталну агресију у наводним хуманитарним разлозима, да би се сада, наједном – у свјетлу актуелних геополитичких околности – претворили у највећег заштитника међународног права – истиче Вишковић.

Како предсједник Владе Српске наводи, Срби су на тежи начин давно научили шта значи лицемјерје такозване међународне заједнице, те да свијетом и односима међу државама не влада међународно право, него правило голе, бруталне силе, као и да за сваку силу, сваку сручену бомбу на неку земљу, они са моћи лако нађу оправдање.

– Ми у Републици Српској то смо научили још у љето 1995. године, кад су положаје наше војске напале НАТО снаге. Оно што су они свјетској јавности представили као хуманитарну акцију, била је, заправо, оружана подршка једној од страна у сукобу, баш као што је то био случај четири године послије, код напада на Савезну Републику Југославију – говори Вишковић.

Наводи да је, те 1999. године, трајно је поломљен систем међународног права и неповратно урушен принцип рјешавања спорова између држава, кроз систем Уједињених нација.

– Посљедице таквог дјеловања данас препознајемо у ратовима широм свијета, и оним који су у жижи интересовања свјетске јавности, али и и оним другим, који једнако тако трају, али их нико не спомиње јер то не одговара генераторима сукоба – рекао је Вишковић.

Додаје, иза оних који пишу сценарија остаје материјални и сваки други профит.

– Иза оних који пишу сценарија оваквих ратова, потпаљујући народе на међусуобно истребљење, остају прах и пепео на терену, а њима профит, материјални и сваки други – закључује Вишковић.