Кад се већ Шмит и господа амбасадори позивају на Анекс 10 Дејтонског споразума који даје одређена овлашћења високим представницима, онда се и Република Српска позива на дио из тога истог Анекса у коме пише да високог представника потврђује Савјет безбједности УН-а.

Кристијан Шмит (Фото: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ/bs)

Како се то ради?

Па резолуцијама.

Швеђанин Карл Билдт могао је да буде први високи представник јер га је потврдила Резолуција 1031 од 15. децембра 1995.

„СБ УН потврђује успостављање функције високог представника и слаже се са постављањем Карла Билдта“, стоји у резолуцији 1031 коју је саопштио СБ УН.

Високи представник могао је да буде и Шпанац Карлос Вестендорп од 1997. до 1999. као и његов насљедник Волфганг Петрич који је службовао од 1999. до 2002.

Он је потврђен Резолуцијом 1256 на сједници трећег августа 1999.

„СБ УН слаже се са приједлогом Управног одбора Савјета за провођење мира од 12. јула 1999. године за именовање Волфганга Петрича као насљедника Карлоса Вестендорпа“, пише у Резолуцији 1256 коју је саопштио СБ УН.

Нико није рекао ништа ни против именовања Педија Ешдауна јер је потврђен у Уједињеним нацијама Резолуцијом 1396 од 5. марта 2002.

„Слажемо се, и желимо добродошлицу лорду Ешдауну као насљеднику Волфганга Петрича“, стоји у Резолуцији 1396, а коју је такође саопштио СБ УН.

Није оспораван ни Нијемац Кристијан Шварцшилинг, који је у БиХ радио 2006. и 2007. године. Њега је наслиједио Словак Мирослав Лајчак, такође потврђен на Ист Риверу.

„Поздрављамо одлуку од 19. јуна 2007. да насљедник Кристијана Шварцшилинга буде Мирослав Лајчак“, пише у поменутој Резолуцији.

Онда, 2009. године, долази најдуговјечнији високи представник, Аустријанац Валентин Инцко који је у БиХ службовао невјероватних 12 година.

Али, потврђен је Резолуцијом 1869 од 25. марта 2009.

„Поздрављамо и слажемо се са приједлогом Управног одбора Савјета за провођење мира од 13. марта 2009. да Валентин Инцко наслиједи Мирослава Лајчака“, пише у поменутој Резолуцији.

А онда долази Инцкова оставка у августу 2021. када је наметнуо Закон о негирању геноцида и побјегао кући, а за свог насљедника представио Кристијана Шмита кога је предложио Управни одбор Савјета за провођење мира у БиХ, група странаца која високом представнику даје политичке смјернице.

Русија је то тијело напустила након доласка Шмита јер није потврђен у УН-у.

Неки то правдају тиме да то и не мора да буде. Ако не мора, зашто у Анексу 10 Дејтонског споразума пише да мора?

„Имајуц́и у виду сложеност са којом се суочавају, стране траже именовање високог представника, који ц́е бити именован у складу са релевантним резолуцијама Савјета безбедности Уједињених нација“, стоји у Анексу 10.

Дакле, Шмит није потврђен у Уједињеним нацијама, а требало је да буде.

Зато га Република Српска не признаје. И шта год наметао, неће проћи. Јер ненормално је да неки странац може да укида одлуке највишег законодавног тијела.

Поготово неки странац који нема легитимитет. Вријеме је да се Шмиту, и свим другим странцима који желе да се овдје ради онако како они нареде, коначно каже “Доста је!“.