Економски и енергетски тешка, тржишно нестабилна и скупа. Ово би у најкраћем могла бити међународна слика године иза нас. Шта нас очекује у наредних дванаест мјесеци? Постоје анализе, али то нико са сигурношћу не може предвидјети.

Република Српска и за ову годину зацртала је циљеве и припремила мјере како одговорити посљедицама инфлације и економске кризе, које су у 2022. дале резултате.

Олакшице и подстицаји за пословну заједницу и помоћ најугроженијем дијелу становништва, повећање плата и пензија, мјере су које су у претходних 12 мјесеци одржале финансијску стабилност Српске. Очувана су радна мјеста, чак и повећан број запослених.

То је колико-толико спријечило јачи удар високог процента инфлације, која је ипак мања у односу на Федерацију, Србију, Црну Гору и Сјеверну Македонију.

На томе треба радити и у будуће, сматрају у Привредној комори.

Из Владе подсјећају колико су новца из прихода остварених од директних пореза преусмјерили у спречавање посљедица инфлације.

Подстицаји за технолошки развој и запошљавање нових радника, удахнули су живот пословној заједници у претходном периоду. Буџетом за наредну годину та средства су повећана. Послодавци траже више новца за те намјене.

У претходне четири године у привреду је отишло више од милијарду марака буџетског новца, каже премијер Радован Вишковић. Неколико стотина милиона марака планирано је и у овај години.

Просјечна плата у Републици Српској је већа од 1.200 марака што је за 200 марака виша у односу на прошлу годину. Према процјенама просјечна инфлација у 2023. не би требало да прелази шест одсто.