Декларацијом усвојеном на Свесрпском сабору у Београду позива се на примјену Општег оквирног споразума за мир у БиХ, чиме се земљама у окружењу, али и остатку свијета, јасно ставља до знања да је српском народу искључиво стало до мира и поштовања међународног права, изјавио је Срни историчар Георгије Вулић.

Фото: Тањуг

Вулић је рекао да закључци донесени у Декларацији представљају позитиван знак да у српском народу влада јединствен став о бројним питањима, док ће се значај Сабора јасније видјети у будућности.

„Велики притисци на српски народ у Црној Гори, жестоки насртаји на Републику Српску, на српски народ и институције Србије у њеној јужној покрајини, али и изузетно тежак положај српског становништва у другим земљама бивше Југославије, кључне су српске националне теме које захтијевају потпуно јединство нашег народа, нарочито у тренутно веома изазовној геополитичкој ситуацији“, поручио је Вулић.

Он је навео да је донесена и одлука да се Сабор одржава редовно, сваке двије године, оцјењујући да то свједочи о настојању за константним савјетовањем и заједничким дјеловањем српског руководства.

Вулић је подсјетио да је Српска православна црква у Декларацији представљена као један од стубова националног, културног и духовног идентитета српског народа, а то је улога која јој по историјском значају, али и бројним другим аспектима, заиста припада.

„Ова декларација представља и одређену врсту националног програма српског народа за будућност, што актуелну генерацију међу Србима свакако издваја од неких претходних, које су често скупо плаћале цех непостојања јасних националних смјерница за даље дјеловање“, рекао је Вулић.

Он је истакао да се на поштовање међународног права позива у Декларацији и када је ријеч о статусу Косова и Метохије из чега произилази, како каже, да српски народ ни на овом простору не представља реметилачки фактор, како га често називају представници западних земаља.

Према његовим ријечима, у Декларацији су јасно назначени и неки од кључних задатака српског друштва у будућности, као што су борба са негативним демографским трендовима, али и даље развијање културе, те јачање вјере и националног идентитета код Срба у дијаспори.

„Истраживање српског страдања током 20. вијека, са посебним освртом на геноцид над Србима у НДХ, уз незаобилазно презентовање утврђених чињеница свјетској јавности, представљени су као неки од важнијих циљева српског народа у будућности, што даје наду историчарима да ће се истраживању ових и сличних тема пружити већа системска подршка“, нагласио је Вулић.

Он је рекао да кроз комплетан текст Декларације провијава идеја о јединству српског народа гдје год он живио, а управо та идеја треба да буде водиља за дјеловање Срба у будућности, како му се неке грешке из прошлости не би понављале.