НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ЖЕЛИО ДА БУДЕ ВОЈНИК, А ПОСТАО СВЕТАЦ: Због српства прогањан, био у логору, а данас га сви цитирају

09/04/2023

УЗ тихе монашке молитве обиљежно 66 година од смрти владике Николаја Велимировића који је преминуо 18. марта. 1956. у руском манастиру Светог Тихона у Саут Канануму у Пенсилванији (САД).

 

 

Сахрањен је на српском гробљу поред манастира Светог Саве у Либертвилу, а његове мошти су прењете у Србију 1991. Због страдалног живота посвећеног Богу Српска православна црква канонизовала га је4 2003. и од тада се 5. маја слави као дан светог Николаја Жичког.

Рођен је 5. јануара 1881. у Лелићу надомак Ваљева. Како су забиљежели његови биографи у младости је желио да буде војник, али га је љекарска комисија Војне академије одбила зато што је био сувише ситан. Уписао је Богословију гдје су га упамтили као изузетно интелигентног младића који је читао Шекпира, Гетеа, а цитирао Његоша. СПЦ га послала на студије у иностранство, па је по завршетку студија у Швајцарској и доктората у Берну, студирао је филозофију на Оксфорду и у Женеви. Завршио је Духовну академију у Петрограду а Први свјетски рат провио је у Британији и САД као изасланик српске владе, наводе Новости.

Између два свјетска рата предводио је Православну народну хришћанску заједницу, познату као Богомољачки покрет, покрет малих људи који су тежили вишем нивоу духовности. Обновио је бројне храмове посебно у Овчарско-кабларској клисури и на југу Србије. Одбио је да сарађује са Нијемцима па су га ухапсили већ 1941. а једно вријеме заједно са патријархом Гаврилом (Дожић) провео је у злогласном нацистичком концентрационом логору Дахау.

Након рата због блискости са Димитријем Љотићем 1946. преселио се у САД. Због својих ставова и израженог српства био је прогоњен, али су његове бесједе и књижевна дела стизала до Србије. И данас је један од најчешће цитираних црквених поглавара.

Објавио је бројна књижевна дјела између осталих „Религија Његошева“, „Бесједе под Гором“, „Изнад гријеха и смрти“, „Душа Србије“, „Србија у свјетлости и мраку“ и многа друга.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести