Најмасовнији злочин на југу Србије чини бугарска окупаторска војска 1942. године у Бојнику и Драговцу, када убијају скоро све житеље ових мјеста, 500 цивила, 100 дјеце, а село спаљују до темеља!

Пошто су се наши сусједи Бугари усудили да нама Србима, као аутохтоном народу Јужне Србије која се данас званично зове Сјеверна Македонија, бране да учимо наш српски језик у државним школама ове бивше југословенске републике и буне се што их правилно називамо фашистичким окупатором у периоду 1941-1944 (од краја септембра 1944. само пришивају петокраку и постају комунисти) поменућу још једну језиву епизоду по којима ми Срби памтимо Бугаре као злочинце.

У том погледу, само једно мјесто по страдању може да се пореди са Пребиловцима! То је варош Бојник у коме је у фебруару 1942. убијена већина од укупног броја становништва, подсјећа Србија данас.

То што се о злочину у Бојнику не учи у школама, што се не прича генерално о бугарским злочинима, што не иду екскурзије у Бојник, што тамо не постоји велики споменик српским цивилима (постоји мањи, друга фотографија), што тамо нема музеја посвећеног српским цивилним жртвама, што нема филма или серије на ову тему и што амбасадор Бугарске није сваке године у фебруару у Бојнику и Јабланичком округу да као представник сусједне земље која се каје за своје гријехе ода почаст жртвама, то није наша кривица.

Тог 17. фебруара 1942. године Бугари су побили по неким процјенама чак 90 процената укупног становништва Бојника и околине. По стопи страдања у Другом свјетском рату, Бојник може да се пореди једино са Пребиловцима.

Бојник је био познат као устаничко и врло просперитетно мјесто који је у Краљевини Југославији био један од најбогатијих и индустријски најразвијенијих градова.

Из села Обилић код Бојника кренуо је и чувени Топлички устанак 8. фебруара 1917. године, а цијеели крај у околини Бојника који се назива Пуста ријека био је познат и по четницима и четничкој акцији покренутој за ослобођење Старе Србије (1878-1912).