Светислав – Тиса Милосављевић, градитељ, хуманитарац и визионар, је на Митровдан, 8. новембра 1929. године, закорачио у Бањалуку и отпочео управљање Врбаском бановином, те је постао први бан. Наиме, стицајем разних историјских околности Бањалука је те 1929. године постала сједиште новостворене Врбаске бановине, једне од девет таквих покрајина у Краљевини Југославији. Светислав – Тиса Милосављевић је рођен 7. септембра 1882. године у Нишу.

Светислав – Тиса Милосављевић

„Бан Милосављевић је у овим крајевима затекао веома тешку ситуацију по свим критеријумима, а Врбаска бановина је била најнеразвијенија од свих девет. Међутим, то га није поколебало. Милосављевић је био велики борац и визионар. Одмах је „засукао рукаве“ и отпочео са гигантским подухватима какви у цијелој бановини, а нарочито у нашем граду, нису запамћени. За свега четири и по године његове управе у Врбаској бановини су изграђене стотине основних школа, мостова, километри и километри путева, те су отворене многе привредне, културне и спортске институције и установе“, казао је Славко Подгорелац, књижевник и новинар. Он је додао да се општи напредак осјетио у банском средишту Бањалуци, која је за те четири и по године добила многе репрезентативне објекте, који су и данас њен понос.

„Већ до 1. децембра 1931. године изграђена је Банска палата, данашња зграда Градске управе. Непуну годину касније, на Митровдан 1932. године, свечано је отворен Бански двор. Године 1930. основани су Позориште и Музеј Врбаске бановине, који су четири године касније добили зграду садашњег Народног позоришта РС, храм културе који и данас краси овај град. За вријеме управе бана Милосављевића сазидано је седам палата за чиновнике у данашњој Алеји светог Саве и код главне бањалучке поште“, нагласио је Подгорелац. Зоран Пејашиновић је написао књигу о бану под називом „Бан Милосављевић – Прича о човјеку који је Бањалуци обистинио име“. „Тих тридесетих година прошлог вијека изграђен је и хотел „Палас“, те дограђен и модернизован хотел „Босна“.

Такође, уређен је градски парк, у којем је откривен споменик Петру Кочићу, изграђени су и Соколски дом и Хигијенски завод. Бањалука је добила прве асфалтиране улице, основано је Централно бановинско удружење за туризам, покренуте су „Врбаске новине“ које су касније прозване „Бањалучке новине“, „Крајишке новине“, „Глас“, „Глас српски“ и данас се зову „Глас Српске““, нагласио је Пејашиновић.

Бан Милосављевић је током свог боравка у Бањалуци много помогао да се заврши храм Свете тројице. Бањалучка православна црквена општина указала је част Светиславу Милосављевићу да на Спасовдан 1939. године кумује освештавању те цркве. Испраћај у сузама Пејашиновић наводи да је бан напустио Бањалуку вечерњим возом 22. априла 1934. године, отишавши за Београд на мјесто министра саобраћаја у Краљевској влади.

„Локалне власти су планирале да му организују свечани испраћај, али је он, онако скроман какав је био, то одбио, а новац који је био предвиђен за трошкове тог испраћаја дат је по његовој жељи у хуманитарне сврхе. Приликом његовог одласка се, ипак, спонтано окупило око 10.000 Бањалучана, који су од Банског двора до Жељезничке станице (данашњег Музеја савремене умјетности) направили почасни шпалир.

О том величанственом растанку писале су многе београдске, загребачке и бањалучке новине“, нагласио је он. Старији Бањалучани се сјећају да је на растанку са баном било суза, а, колико је данас познато, он је још само једном посјетио Бањалуку. „Било је то на Спасовдан, 18. маја 1939. године, када се у Бањалуци окупило око 20.000 грађана, који су били одушевљени што су поново имали прилику да виде свог драгог бана“, казао је Пејашиновић.

Извор: СРБИУБИХ