Вијест да ће Суд БиХ ће замолницу за изручење правоснажно осуђеног ратног злочинца Махмуљина упутити одмах када добије информацију о његовом хапшењу по потјерници расписаној наредбом Суда БиХ, а која је речена Срни у овој правосудној институцији, већ може бити основ за сумњу да ли у тој институцији заиста има воље за законито поступање у овом случају, рекао је Милан Благојевић професор уставног права, узимајући у обзир сљедеће разлоге.

Фото: РТРС

– Наиме, из саопштења Суда произлази да та институција неће даље ништа предузимати све док осуђени Махмуљин не буде евентуално ухапшен по потјерници, јер је у судском саопштењу речено да ће Суд замолницу за изручење упутити када добије информацију о хапшењу Махмуљина – истакао је Благојевић.

То даље значи да, каже Благојевић, ако Махмуљин никада не буде ухапшен ни Суд никада неће затражити његово изручење.

– Или, народски казано, не липши правдо, односно магарче до зелене траве. Послије оваквог саопштења и посљедица које из њега произлазе, а на које указах, заиста се поново освједочујемо у колико изопаченом систему живимо – сматра Благојевић.

Наводи да за ту изопаченост не треба кривити законе, већ оне који су позвани да их примјењују, а неће или не знају да раде свој посао.

– Јер, у конкретном случају од важности је Закон о извршењу кривичних санкција БиХ. У члану 60. тог Закона јасно је прописано да је Кривично одјељење Суда БиХ дужно да предузме потребне радње, то јест све потребне радње ради извршења казне затвора. То другим ријечима значи да без обзира што је расписао потјерницу за Махмуљином, Суд БиХ нема право да сада стави прст у уво и да чека све док Махмуљин не буде ухапшен па да тек онда тражи његово изручење – нагласио је Благојевић.

Не, Суд је и након расписивања потјернице, наглашава Благојевић, дужан да ради, како јасно произлази из члана 60 поменутог Закона, тј. да предузима и све друге радње како би била извршена казна затвора над осуђеним.

– С обзиром на то да је urbi et orbi већ више пута објављено да се Махмуљин налази у Турској, Суд БиХ је дужан, сагласно члану 60 наведеног Закона, да у законској форми која се зна, а којом не бих да оптерећујем читаоце у овом тексту, затражи од турске стране да провјери и обавијести Суд да ли се осуђени Махмуљин налази у Турској, све у циљу његовог упућивања на издржавање казне затвора.

А кад Турска путем својих органа изврши те провјере, што треба да учини на основу билатералног Уговора између ње и БиХ о правној помоћи у кривичним стварима, закљученом још у новембру 2013. године, и кад јави да је Махмуљин у Турској, онда би га Турска требала ухапсити по међународној потјерници Суда БиХ и о свему томе обавијестити тај суд – каже Благојевић.

Наглашава да суд онда треба одмах да затражи Махмуљиново изручење, и то на основу Уговора о екстрадицији између Турске и БиХ који је такође закључен у новембру 2013. године и добрано је на снази, још од јула 2017. године.

– Како је све лако и једноставно, само ако су људи заиста људи и хоће да раде свој посао по закону – закључио је Благојевић.