У анале судског бешчашћа, пристрасности и неспорног политичког утицаја на судије у Суду БиХ мора ући образложење првостепене пресуде којом је Брчак Хазим Фазловић ослобођен оптужби за ратни злочин над 11 заробљених припадника Војске Републике Српске 1993. у Бодеришту, сматрају у Борачкој организацији Републике Српске /БОРС/ у Брчком.

Суд БиХ

Борачка организација Републике Српске /БОРС/ у Брчком изражава огорчење због цјелокупног односа Суда БиХ према злочинима који су почињени над српским борцима и цивилима на подручју тог града од 1992-1995. године, саопштено је из ове организације.

У саопштењу је наведено да су у брчанском БОРС-у убијеђени да су овакви процеси организовани са јединим циљем – да се правно заштите извршиоци злочина над српским војницима и цивилима почињених од стране припадника такозване Армије БиХ и ХВО-а.

Из Борачке као доказ за ту тврдњу наводе образложење предсједавајуће Судског вијећа Јасмине Ћосић Дедовић да је Вијећу споран начин страдања ових лица као и ко су били евентуални извршиоци, те да није јасно ни како је дошло до оптужења Хазима Фазловића.

„То је чин крајње циничног, срамотног и антицивилизацијског односа према породицама бестијално убијених српских бораца, демобилисаним борцима Војске Републике Српске у Брчком и према цјелокупном српском корпусу“, сматрају у БОРС-у Брчко.

У саопштењу је наведено да се оваквим одлукама наноси ненадокнадива штета међусобном уважавању и поштовању становника Брчко дистрикта, али и шире.

„Показују, такође, шта мисле о злочинима почињеним над српским војницима и цивилима. То никада не смијемо заборавити. Јер заборавни су понављачи властите историје“, истакнуто је у саопштењу брчанског БОРС-а.

Суд БиХ првостепеном пресудом јуче је ослободио Хазима Фазловића кривице по оптужници за злочине над заробљеним припадницима Војске Републике Српске 1993. године код Брчког.

Фазловић је ослобођен од оптужбе јер није доказано да је починио кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника, саопштено је из Суда БиХ.

Оптужница је Фазловића теретила да у својству команданта Трећег батаљона 108. бригаде такозване Армије БиХ није казнио подређене након убиства и мучења 11 заробљених припадника Војске Републике Српске 8. марта 1993. године у селу Бодериште код Брчког.