Од свих европских владара у посљедња два вијека Милош Обреновић имао је убједљиво највише потомака.

Милош Обреновић

Са великом сигурношћу можемо тврдити да је српски кнез имао чак шеснаесторо дјеце, осморо званичне и осморо ванбрачне. И поред тога, његова директна крвна лоза изумрла је већ са његовим сином Михаилом, а ево шта је било са осталом дјецом.

Обреновићи су владали Србијом 75 година. Од тога, оснивач династије, кнез Милош, био је на челу земље 26 година и то у два наврата. Иза себе је оставио чак шеснаесторо дјеце, што законите, што ванбрачне, али су, након убиства његовог сина Михаила, пријесто ипак наслиједили потомци његовог брата Јеврема.

Ево како је до тога дошло…

Законита деца кнеза Милоша

Кнез Милош се женио само једном. Када му је било 24 за супругу је узео осам година млађу Љубицу Вукомановић и пар је остао заједно све до њене смрти 1843. године. За нешто мање од четири деценије Љубица и Милош добили су осморо дјеце – четири дјечака и четири дјевојчице – Петра, Петрију, Јелисавету (Савку), Габријелу, Марију, Милана, Михаила и Теодора.

Четворо дјеце је умрло у дјетињству, а Милан у раној младости. Петрија и Јелисавета су се удале и имале своје породице, а Михаило Обреновић, који је на крају и наслиједио пријесто, имао је само ванбрачног сина. Након убиства кнеза Михаила та грана династије потпуно је прекинута.

Ванбрачна дјеца кнеза Милоша

И судбина Милошеве ванбрачне дјеце била је углавном трагична. Званично, имао их је осам и то од осам љубавница иако је могуће да је у кнежевом животу било и више жена.

Прва Милошева љубавница коју је историја упамтила била је прелијепа Петрија, жена Хаџи-Продановог брата Михаила. Она је Милошу 1819. родила ћерку коју је назвала Велика, али је дјевојчица умрла неколико година касније у епидемији великих богиња.

Зорица Јанковић, историчарка и кустоскиња Историјског музеја Србије је у тексту у магазину Време од прије неколико година навела да је друго ванбрачно дијете – Марију, Милошу родила извјесна Станка коју је, због Љубичиног притиска, кнез на крају морао да уда.

Након ње Милош је упознао Јеленку, младу Туркињу која је до 1811. била у харему Миленка Стојковића. Она је 1826. кнезу родила сина Гаврила и тиме учврстила свој положај на двору. Милош се са њом појављивао и у јавности, на велику жалост супруге Љубице која међутим, ту није могла ништа, наводи Историјски забавник.

Болешљиви Гаврило није дуго живио – умро је 1828. године не напунивши двије године, а по опробаном методу, Милош је Јеленку удао.

Четврто Милошево ванбрачно дијете био је син Теодор, рођен највјероватније у Бечу 1842. године. Његова мајка звала се Даница, а шокантна је чињеница да јој је ово име дао управо Милош након што ју је као девојчицу од 13 или 14 година купио као робље на цариградској пијаци. И овај кнежев син је умро, а његову мајку Милош је, погађате, удао.

Иако је у том моменту већ био зашао у неке озбиљне животне године, Милош, загазио у шесту деценију живота, добио је још двоје ванбрачне дјеце – сина Александра Густава са Франциском Хитенберг и ћерку Марију са дјевојком која је радила као послуга у његовој бечкој кући. Обје љубавнице је исплатио, а шта је било са дјецом није нам познато.

Слична је судбина још једне Милошеве ћерке. Из везе са бечлијком Маријом Граф родила се Марија Клара, а зна се само да је њена мајка примала новчану помоћ на име ћеркиног школовања.

Посљедње ванбрачно дјете Милош је добио 1857, када је већ имао 77 година. Сина Милана му је родила Рускиња Марија, али ни то дјете није дуго живјело.

Ванбрачни син – премијер?!

Да ли је Миливоје Петровић Блазнавац, српски генерал и предсједник владе, био Милошев ванбрачни син, до данас се не зна са сигурношћу. Причало се да га је кнез добио из везе са једном слушкињом коју је када је била трудна, удао за Петра из Блазнаве.

Миливоје Петровић Блазнавац подгревао је ову теорију јер је на тај начин напредовао у државној хијерархији. Да ли је у причи и било истине, не зна се, тек Блазнавац је сахрањен у породичној гробници Јеврема Обреновића у Раковици.