Име Риста Прендић у 19. вијеку изговарало се са страхопоштовањем, јер је овај човјек био једна од најважнијих личности младе Србије. Риста је био Татарин, а то је значило да су му се сви склањали с пута, наводи магазин Новости.

Риста Прендић

Свака уређена држава мора да има добро организован начин преноса вијести, а до 19. вијека су постојала само писма и поруке. До тада су кроз Турско царство које се простирало од Персије до Дунава поруке преносиле писмоноше или татари.

То су били посебно спретни и брзи људи, одлични и веома издржљиви јахачи. Они су коњима јурили по лошим путевима Србије и били су у стању да за пет дана превале 900 километара, колико је дугачак пут од Београда до Цариграда.

Портрет у богатој одежди

– Чувени татари били су Јованча Спасић, али и Риста Прендић који је био толико способан, поуздан и брз да је у Алексинцу изградио двоспратну кућу – каже Љиљана Ђорђевић, виши кустос Музеја ПТТ.

Татари су били образовани и говорили и стране језике, па је тако Риста Прендић уз српске путничке инсигније 1836. године имао и британски пасош који  му је дао енглески конзул. То значи да је преносио и дипломатску пошту. Риста је уживао невјероватно повјерење књаза Милоша, који је био неписмен, јер му је преносио повјерљиве и доносио тачне информације. Богато га је награђивао.

– Био је раскошно обучен, као и супруга Магдалена што је Милош ријетко коме дозвољавао – истиче Ђорђевићева.

Цијелим путем, од Београда до Цариграда, простирала се мрежа мензулана – мјеста за предах. У њима су се увијек налазили одморни коњи које је татарин могао да замјени, али и амбар са јечмом, вода, храна, свијеће, марвени доктор и „дијелови“ неопходни за пут попут потковица. Уз татарина путовао је и суруџија чија је главна опрема била труба. Њоме је најављивао да кроз неко  мјесто пролази татарин и сви да му се склоне с пута.

Наравно, Србија је преузела читаву ову мрежу од Турске, а колико је татарин била поуздана личност говори податак да је Риста Прендић уз кнеза Михаила 1867. године презео кључеве градова од Турака.

Царске мензулане су се налазиле у Беоргаду, Јагодини и Нишу, али и мање на важним тачкама. Једна од посљедњих налази се у Брзој Паланци и чека обнову. Мензулане су грађене од блата и прућа, а до средине 19. вијека ни један зидар у Србији није знао да гради са циглом.

Писмоноше су добиле име по Татарима, јер су важили за одличне јахаче.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ