Лични подаци грађана су изнесени из градске управе и завршили су у просторијама изборног штаба Драшка Станивуковића. То градоначелник Бањалуке ниједном није демантовао. На наша питања како су спорне фацикле завршиле у ПДП-у, Станивуковић има своју теорију.

Како је ПДП дошао у посјед личних података

„То је могао да уради било ко други, наше просторије, не страначке, него нашег штаба су отворене 0-24 сата, чак се ни навече не закључавају. У 12, 1 ујутро људи долазе и пролазе, долазе нам активисти, чланови, људи који нас подржавају. Вјероватно у тим људима дођу и неки који нису добронамјерни, и онда исценирају одређене те сцене које сте ви приказали“, каже Станивуковић.

Градска управа је одговорна за чување личних података грађана који очекују да су ти подаци заштићени, јасни су правни стручњаци. Изношење тих података је јасно кршење права грађана, поручује одвокат Жељко Бубић.

„Кривични законик Републике Српске препознаје ову ситуацију и нормира је кроз постојање кривичног дјела неовлаштена употреба личних података. Колико је законодавац водио рачуна о заштити личних пдатака наших ргађана говори да је кривични законик санкционисао чак и покушај овог кривичног дјела“, истиче Бубић.

Каже Станивуковић да грађане заправо и не интересују овакви догађаји. А управо су ти грађани питали нашу редакцију како је могуће да се њихови бројеви телефона налазе у страначким базама података, када немају везе са било којом партијом. Станивуковић објашњава, податке чувају од свих досадашњих прикупљања потписа грађана, током година откако је политички активан.

„Гледајте, ми у бази имамо 40-50 хиљада људи који су нама кроз 7-8-10 година рада потписали што на Тргу што на штандовима на мјестима гдје ми идемо“, каже Станивуковић.

За свако даље кориштење личних података потребно је лично одобрење грађана, јасни су законски прописи. Било како било, једном када се подаци изнесу из неке од институција, у овом случају градске упораве, могућности злоупотребе су готово неограничене, као и штете коју грађани могу да претрпе.

„Ту штету могу да претрпе у материјалном али и нематеријалном смислу, због чега се може отворити простор за подношење личних тужби од стране наших суграђана против Градске управе“, додаје Бубић.

Закон је јасан. Неовлаштено кориштење личних података без сагласности грађана повалчи казну затвора од шест мјесеци до три године.