Велики број православних вјерника, њих више од 300, окупио се данас код манастира Драговић у селу Кољане у Далмацији поводом предстојећег празника Мале Госпојине.

Манастир Драговић у селу Кољане у Далмацији

Да Далмација није заборављена и да јој се са великом љубављу враћају они који данас живе хиљадама километара далеко показује и долазак Милана Јовчића који данас живи надомак Београда.

– Традиционално за Малу Госпојину долазимо у завичај и ове године смо дошли са истим циљем, да сачувамо од заборава нашу дједовину Динару, коријене, традицију и православље – рекао је Јовчић Срни.

Јовчиће из села Отишић у општини Врлика ратни вихор и хрватска операција „Олуја“ 1995. године одвела је су у Србију, гдје и данас са породицом живи у Батајници.

– Обновио сам кућу у мом селу. Често идем у завичај. Не могу Батајница нити Београд замијенити оно парче родног неба и земље у мојој Далмацији – прича Јовчић који са поносом истиче да је Србин из Далмације.

Од оснивања 1395. године, па до данас манастир Драговић је упорно постојао, селећи се са мјеста на мјесто. Рушен је и опет подизан, потапан, али поново је васкрсао у Цетинској крајини.

Манастир Драговић подигнут је 1395. године уз ријеку Цетину, недалеко од Врлике. Турци су 1480. године опустошили, па је светиња обновљена, а братство се вратило послије двије деценије.

Вијек касније, гоњени гладном годином, монаси га поново напуштају и Драговић је био пуст до 1694. године, када га је обновио епископ далматински Никодим /Бусовић/.