Предсједник Удружења породица несталих лица Сарајевско-романијске регије Милан Мандић рекао је Срни да је на локацији Казани на Требевићу убијено 1.000 Срба, наводећи да ће се извинити свима који аргументовано докажу да то није истина.

Милан Мандић

Поводом одлуке Градског вијећа Сарајева да се подигне споменик жртвама на Казанима, Мандић је истакао да га интересује кога је градоначелник Сарајева Бењамина Карић питала да постави „онакву наказу од споменика, на којем се не помињу починиоци убистава“ – припадници такозване Армије БиХ.

– Ја сам се 2016. године на Казанима договорио са Бакиром Изетбеговићем какво ће бити обиљежје. Рекао сам да на њему мора бити крст, исписана имена бар оних 28 побијених Срба који су ту пронађени и да идејно рјешење мора доћи из Републике Српске – рекао је Мандић.

Поводом одлуке Градско вијеће Града Сарајева да се Дан сјећања на жртве на Казанима обиљежава 9. новембра, јер је тог датума започела ексхумација, Мандић је нагласио да се тај дан треба усагласити са породицама несталих и њиховим представницима, а не на сједници Градског вијећа.

– Тај дан ће се обиљежити када то одлуче српске породице – поручио је Мандић.

Он је навео да сарајевске Србе вријеђају бројне спомен-плоче у Сарајеву, међу којима она на градској Вијећници, на којим пише да су на тим мјестима страдале Сарајлије „од србо-четничког агресора“.

Мандић је истакао да он и Удружење не желе никога да вријеђају, наводећи да сарајевски Срби не воле да причају на увредљив начин, те да ће тражити да се скину плоче које вријеђају Србе.

Према његовим ријечима, чланови Удружења на чијем је челу, упркос ненадокнадивим губицима, желе да са својим комшијама успоставе нормалне односе.

Обиљежавање Дана сјећања на жртве на Казанима, које је било заказано за данас, одгођено је због временских неприлика.

На споменику на Казанима, за који је Карићева најавила да ће бити изграђен до краја године, писаће: „Заувијек ћемо се, с тугом и поштовањем, сјећати наших убијених суграђана“, а испод ће бити уписана имена убијених.

Градско вијеће Сарајева одбило је приједлог Наше странке да на споменику на Казанима пише: „На овом мјесту су, по наређењу Мушана Топаловића Цаце, команданта 10. брдске бригаде Армије РБиХ, током 1992. и 1993. убијени грађани и грађанке Сарајева. За злочине је осуђено 14 припадника бригаде. Број жртава није коначан“.

Из јаме на Казанима након рата, у више ексхумација, извађени су посмртни остаци 28 жртава, од којих је 21 идентификовано, а према подацима Института за нестала лица БиХ, ријеч је о шест жртава женског пола и 15 мушкараца, доби од 27 до 66 година.

Двије жртве су украјинске националности, двије хрватске, једна жртва је бошњачке и десет жртава српске националности, наводи Бирн.

Коначан број убијених на Казанима до данас није званично утврђен.

За убиства почињена на Казанима и непријављивање кривичног дјела и починилаца током и непосредно након рата осуђено је 14 припадника Десете брдске бригаде такозване Армије БиХ.

Командант ове јединице Мушан Топаловић Цацо убијен је у Сарајеву 26. октобра 1993. године током акције хапшења.