Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске најоштрије је осудило инцидент због истицања застава „Исламске државе“ и поклича „Алаху екбер!“ током церемоније полагања цвијећа и парастоса испред спомен-крста код Цркве Светог Ђорђа у Стогу код Возуће у оквиру обиљежавања 26 година од страдања Срба из овог краја под називом „Стазом егзодуса“.

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите (фото: илустрација)

Министарство је саопштило да ће поднијети кривичну пријаву против Н.Н. извршиоца Министарству унутрашњих послова у Зеничко-добојском кантону.

– Осуђујемо овакво непримјерено и срамно понашање групе људи у аутомобилима који су ометали парастос у Стогу с циљем застрашивања и онемогућавања Срба да достојанствено одају почаст жртвама и да се неки од њих врате на своја вјековна огњишта у Возући, долини ријеке Криваје и јужног Озрена – наведено је у саопштењу.

Министарство је констатовало да је ово непоштовање бројних жртава које су муџахедини 1995. године на овим просторима звјерски убили, са истим покличем, носећи исте заставе „Исламске државе“, те да је то очигледан примјер шта Срби повратници могу да очекују у овом дијелу Федерације БиХ /ФБиХ/.

У Министарству рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске истичу да је све изгледало још срамније и додатно узнемирујуће јер се инцидент догодио у присуству полицијских службеника ФБиХ који су обезбјеђивали скуп „Стазом егзодуса“.

У Стогу је 10. септембра обиљежено 26 година од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена, и окончања етничког чишћења Срба са подручја зеничке регије.

Обиљежавању сјећања присуствовао је и представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ, која је, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе „Ураган 95“, „Фарз 95“ и „Бадр ал Босна“.

Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанским контингентом међународних мировних снага.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћење Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.