Највећи српски инжињер, индустријалац, добротвор и градитељ.

Милош Савчић је рођен 1865. у Свилајнцу. Пошто је његова породица била добро стојећа добио је најбоље образовање у Београду, а касније и у Минхену гдје завршава Високу техничку школу 1889. године. У Њемачкој ради на разним пословима и већ тада показује изврсност у послу. Успјешна каријера градитеља баварских жељезница бива привремено прекинута јер, због смрти мајке, одлучује да се врати у Србију.

По повратку у Србију 1893. године оснива инжињерско-архитектонску канцеларију и почиње да ради на пројектовању куће Луке Ћеловића у Карађорђевој улици. Према неким подацима прву употребу армираног бетона у градњи у Београду увео је Милош Савчић. Послије почиње да шири свој посао,  пројектовао је кланицу и изградио канал – тунел од угла Босанске и Балканске улице до улице Кнеза Павла.

Године 1901. купио је велику државну шуму „Тара“ и направио прву парну стругару у Србији. Године 1911. постао је и технички директор „Друштва за техничка предузећа“. Био је потпредсједник „Сартида“.

Листа свих послова и задужења  Милоша Савчића је још дужа. Упустио се у политичке воде, био је народни посланик и министар грађевине, а краљ Александар Карађорђевић га је поставио за градоначелника Београда. За вријеме свог мандата ослободио је Београд неповољног кредита који је гушио град.

Изграђена је електрична централа, калдрмисане су улице, направљена је школа у Дечанској улици (данашња музичка школа Мокрањац), а уведен је и нов систем наплате наплате електричног осветљења и воде, који је омогућио самофинансирање општине, а финансијски је град ојачан и оснивањем Штедионица Општине града Београда с циљем да прима приходе и плаћа трошкове општине.

Поред свега овога Савчић је откупио винограде који су се налазили на периферији Београда и почео да гради викендицу на том мјесту, а касније је тај дио око његове викендице постао најелитнији дио Београда, Дедиње. Треба поменути да је био власник чак 250 рудних поља, основао је рудник „Трепча“ и термоелектрану „Обилић“, а процјењује се да је био 11. најбогарији Европљанин пре почетка Другог свјетског рата и у његовим предузећима било је запошљено 50 000 радника.