Године 1938. посљедњи патријарх био је у Добоју, једном од великих стратишта Срба у Првом свјетском рату. Тада је освештан Храм Светих апостола Петра и Павла. Од тада, нога није крочила и помолила се српским жртвама. Патријарх Герман је 1979. године прошао кроз Добој идући за Теслић. Тако је остало, све до ове године када се овај град, гдје су мучки страдали Срби спрема за историјску посјету патријарха Порфирија.

Храм Светих апостола Петра и Павла

У добојском логору, првом логору у цивилизованој Европи од 1915. до 1917. године, затворено је било више од 45 000 Срба, убијено је више од 12 000 Срба, а само у априлу 1916. умро је 643 дјеце.

Страдање Срба у Добоју је и дан данас отворена књига јер се у протеклих 100 година настојало заборавити и изблиједити сјећање на ов брутално страдање српског народа.

Баш због ових поражавајућих чињеница и све већег заборава свештениик Мирко Николић упутио је своју жељу и молбу патријарху Порфирију да се све жртве добојског логора прогласе за мученике свете Цркве и да им буде одређен датум за празновање.

Те године када се десила посљедња посјета патријарха, објављена је и „Споменица „ у помен жртвама.

Забораву и изблијеђивању сјећања на страдање Срба кумовала је и Социјалистичка Федеративна Република Југославија која је саградила жељезничку станицу и самим тим онемогућила прикупљање материјалне грађе.

Историјска посјета

Да заборав не би кренуо у недоглед, 18. и 19. августа Добој очекује историјска посјета. На празник Преображења Господњег, ујутру у 9 часова Свету архијерејску литургију служиће Његова светост патријарх Порфирије са више архијереја свете Цркве. Након литургије, предвиђено је да патријарх Порфирије служи парастос на Спомен-костурници страдалим Србима у добојском логору у Првом свјетском рату. Затим слиједи литија улицама града од Храма Светих апостола Петра и Павла до објекта Градске управе.

Свештеник Мирко Николић рекао је да ће бити организован долазак из других градова Републике Српске и подсјетио да је према записима приликом доласка патријарха Гаврила Дожића 1938. године било око 10 000 вјерника.

Не смијемо заборавити гдје нас је змија ујела како се то не би поновило. Сачувајмо од заборава сав наш народ који је страдао годинама уназад и своје кости положио у нашу земљу. С вјером у Бога одајмо почаст српским жртвама.

Аутор: Милица Кресојевић