Ове године навршава се пуних пет вијекова од када је Сулејман, на челу Отоманске империје, освојио Београд.

Истанбул

Град је званично био у угарским рукама, али су значајан дио становништва чинили Срби, који су учествовали у биткама за одбрану града.

Послије освајања, Сулејман повлачи неке радикалне потезе, па тако све цркве претвара у џамије.

– Угарском становништву је потом допуштено да напусте град – каже историчар и виши кустос Музеја града Београда Владимир Томић. – Бали бег Јахија Пашић постао је санџак бег проширеног Смедеревског санџака који је обухватио и Београд, који постаје центар ове отоманске управне јединице.

У том тренутку варошки Срби у идеалном стању одржавају Римски водовод, који су Римљани направили још у другом вијеку нове ере. У тадашњи Сингидунум водовод је допирао из изворишта у Малом Мокром Лугу. Када деспот Стефан, почетком 15. вијека први пут поставља Београд за српску престоницу, српски живаљ преузима бригу о водоводу и држи га у одличном стању.

За Београдску цркву прочула се легенда за коју се знало на цијелом Медитерану. Сматрало се да тамо могу да се излијече ментално обољели људи.

Букилица биљежи и то да су постојали чудотворни синџири, односно ланци, којима би умоболника везали за ограду цркве.

– У почетку везани лудаци вичу и запомажу – пише Букилица.- Али, пошто не могу да скину ланце, они се убрзо смире, а послије неколико дана постану потпуно здрави.

Послије покоравања града Сулејман уочава вјештину српских мајстора, и тада доноси одлуку да највећи дио преживјелог српског становништва пресели у Цариград. Прије тога Отоманска империја осваја Константинопољ, потоњи Цариград а садашњи Истанбул, и тамо затиче Константинов водовод направљен по тим истим, византијским, односно римским принципима. Међутим, они су били снажна војна сила која је имала капацитет да освоји град, али нису имали урбане навике, а камоли вјештину одржавања водовода. Зато отомански вођа наређује насилно пресељење највећег дијела српског становништва, наводе Новости.
На ободима данашњег Истанбула и данас постоји Београдска шума, мјесто за које кажу да је насловљено по нашим прецима који су прије пет вијекова насилно пресељени у тај град.

Према неким подацима, наши преци пјешаче пут Цариграда два мјесеца! На то тешко и мучно путовање они су понијели многобројне светиње, као што су биле мошти Свете Петке и чудесна икона Богородице, заштитнице града.

Тамо их Сулејман насељава на ободно насеље које се звало Белиград махала. Њихов задатак био је да одржавају цариградске изворе и Константинов водовод. Они су тамо направили Београдску цркву, која је постојала до 1955. године, када је изгорјела у пожару.

У листу „Време“ из 1938. године дописник из Истанбула говори о чак два „Београда“ у том граду.

– Мало коме је познато у Југославији (а новинар се обраћа тадашњој, југословенској публици), да у Истанбулу постоје два мала Београда у којима су некада становали српски насељеници, као и да постоји Београдска црква – пише тадашњи репортер Ђорђе Букилица.

– Ти некадашњи српски насељеници били су концентрисани око Цариграда, специјално на Босфору у селу Београд, и до цариградских зидина гдје је постојала Београдска махала. Од њих је остао веома мали број, па су и они примили грчко поданство, али се још сматрају Србима. Некада су ова стара српска насеља у околини Цариграда била веома велика и богата.

Тако су и предратни новинари чували сјећања на наше претке пресељене у Цариград.