Члан Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године Маркус Голдбах рекао је да нема довољно доказа који указују на то да је намјера акција предузетих у Сребреници 1995. године била уништење цијеле заједнице Бошњака који живе у БиХ.

Нема доказа да је била намјера уништити цијелу заједницу Бошњака

Голдбах је истакао да се дешавања у Сребреници не могу окарактерисати као геноцид, јер убијање није усмјерено на цијелу нацију.

„Када се каже да је Сребреница изоловано мјесто, да би могли бити убијани само људи који тамо живе, то би се могло назвати злочином против човјечности“, рекао је Голдбах за РТРС.

Он је истакао да се изради извјештаја приступило научно, те да је познато да има неколико пресуда против лица која су учествовала у злочину у Сребреници.

„Када погледате дефиницију геноцида, можете да видите да је у прошлости Холокауст натјерао свијет да прихвати да злочин против једног народа представаља геноцид“, појаснио је Голдбах.

Он је додао да ријеч геноцид значи „брисање једне расе“, генома и да се под тим сматра да би цијела нација требало да буде истријебљена.

Голдбах је нагласио да би онда то у БиХ значило да би сви Бошњаци, који живе ту, требало да умру, те да се, посматрано на догађаје из 1995. године, треба запитати да ли је намјера акција које су предузете у Сребреници била уништити цијелу заједницу Бошњака која је живјела у БиХ.

Он је рекао да се осим термина геноцид, који се користи уопштено, постоји и термин злочин геноцида који би требало да спријечи починиоце прије него што се геноцид деси.

Гледајући намјере, каже Голдбах, Комисија је открила да је 1995. године мировни план међу странама у сукобу већ био нарушен и да је енклава Сребреница била један од разлога да се мировни план не имплементира и не потпише.

„Кад су становништво Сребренице питали да ли су вољни да замијене ту територију, да је напусте и да оду на другу, у којој већ дијелом владао мир, мислим да је било разумљиво да је становништво Сребренице одбило ту понуду, рекавши да желе ту да остану. Судећи по чињеницама да је то била препрека за мировни процес, а српска војска у то вријеме 1995. године очекивала је хрватски напад који се десио након мјесец дана, жељела је мир да би била задржана предност и заштићена територија коју су имали“, навео је Голдбах.

Он је нагласио да су намјере биле потпуно другачије од геноцида.

Голдбах је рекао да то што се у то вријеме дешавало у бившој Југославији и на подручју Сребренице није јединствено, те да ће се то дешавати и даље у другим дијеловима свијета.

„Направили смо смјернице које би могле да се користе у будућности. Укључили смо у то све стране у конфликту, пустили смо их да се међусобно договоре, да нико не буде изолован, ни Срби ни Бошњаци“, рекао је Голдбах и додао да је то веома важан циљ.

Голдбах сматра да је у БиХ потребан процес помирења који би требало да се односи на све људе који су погођени ратом и који су пропатили.

Он је рекао да је знање о прошлости кључ будућности, те да је из тог разлога Комисија предложила да се оде у Сребреницу и боље информише јавност о, како је навео, ријетким инцидентима, о ономе шта се тачно догодило.

Голдбах је навео да не постоји ни индиција да је на подручју Сребренице било које убиство Срба у периоду од 1992. до 1995. године значило да би сваки Србин требало да буде истријебљен или убијен, што значи да Бошњаци нису имали намјеру да униште све Србе у том крају и обратно.

„Убијање ратних заробљеника, што се сматра ратним злочином, није значило да ће бити убијени жене и дјеца. То није значило да те жене и та дјеца не би требало да имају будуће нараштаје Бошњака“, нагласио је Голдбах.

Он је додао да је чињеница да у тој регији данас велики број Бошњака живи у благостању.

Голдбах је поновио да би све требало да буде сагледано из угла науке, да о свим дешавањима треба да се одржавају дискусије, те да нико не би требао да спречава експерте да раде свој посао.

Он је поручио да би се научни аргументи увијек требали размјењивати јер је то једини начин да се људи повежу.

Голдбах је рекао да тренутно у свијету постоје подручја гдје се дешавају геноцидна дјела и да постоји опасност да ће се ситуација погоршати, те да је потребно да међународна заједница тамо интервенише.

„Не би требало да нас завара значење ријечи геноцид, да оставимо те људе да претрпе прави геноцид“, поручио је Голдбах.