Јосип Броз Тито, доживотни предсједник Југославије остао је познат по својим свјетским турнејама, обиласцима држава на другом крају свијета и путовањима која су трајала по неколико мјесеци.

Тито

Ипак, поред свих градова које је посјетио, па чак и на другим крајевима свијета, један у Србији никада није посјетио и за то је имао својих разлога.

Наиме, сматрао га је блиским четничкој идеологији и равногорском покрету па га је зато избјегавао. Ријеч је о Чачку.

Етикету „бунтовничког града“ добио је кад је у једној од ријетких прилика када је Тито одлучио да тамо говори – нестало струје, наводи Србија данас.

И није било значајно што су га сваки пут на пропутовању на улицама дочекивале раздрагане гомиле грађана… Чачани су у Титовим очима увијек остали – четници, ваљда због своје близине Равној Гори и пјесме „На планини, на Јелици“.

У стварности, извештаји полиције краљевине Југославије из 1940. године Чачак су оцијенили као озлоглашено „комунистичко легло“ у Западној Србији. Из овог града су били чувени комунисти – Филип Филиповић, Kоста Новаковић, Драгиша Мишовић, Милка Минић, Милош Минић…