Крај преговора о изборној реформи није ни на видику. Док политичке партије у ФБиХ нису на трагу било каквог договора, за неуспјех наставка преговора окривљују Републику Српску. То што у Сарајеву настоје свалити кривицу на Српску је јефтин трик, одговара предсједник Републике Српске.

Партије из ФБиХ нису ни на трагу договора

„У ФБиХ ни три године од прошлих избора нису имплементирани изборни резултати. Да Изборни закон треба мијењати и спријечити различите злоупотребе је јасно и вјерујем да таква активност има подршку свих партија, али ту постоји претходно питање које треба ријешити, а односи се на легитимно представљање које траже хрватске партије“, рекла је Жељка Цвијановић, предсједник Републике Српске.

Да је проблем у другом ентитету, тврде и стручњаци. Кажу, Република Српска је подржала изборну реформу у правцу у којем ће се поштовати принципи Српске. Лошем односу у БиХ кумује жеља Бошњака за унитарном државом.

„Хрвати немају свог члана Предсједништва и то је суштински проблем што би требало да буде гарантовано једном конститутивном народу. На крају крајева, и ми као Срби морамо поштовати такав став, јер и ми желимо да имамо свог представника у Предсједништву БиХ. Кључно за рећи јесте да је бошњачка страна партије та која кочи и она је та која све своје политике, укључујући и реформу изборног закона повлачи из оне њихове намјере која пише у исламској декларацији Алије Изетбеговића о унитарној БиХ“, каже Филип Матић, политички аналитичар.

Крива је другом ентитету Република Српска и када жели да врати оно што јој припада. Из Републике Српске стиже одговор и да БиХ никако не може бити земља у којој је задовољна само једна – бошњачка страна, јер је то пут у нестанак БиХ.

„Уколико та права немамо онда ће, једноставно, морати да се тражи неки нови пут, а ми нисмо баш сигурни да ли тај нови пут подразумијева постојање БиХ, или да то поједноставимо. БиХ може бити или дејтонска земља или бивша земља“, казао је Радован Ковачевић, савјетник српског члана Предсједништва БиХ.

Главни кривац на Балкану Република Српска је и странцима. Политичко Сарајево позове у помоћ, а онда они пријете санкцијама. Међутим, увођење санкција Српској значило би међународну потврду да је Српска држава, јер се санкције уводе само државама или појединцима.

„Шизофрено. Ми нећемо из БиХ. Они кажу да хоћемо. То је измишљотина којом стално оперишу. Република Српска не угрожева други ентитет. Нема претензије ни да изађе из БиХ“, поручио је Ненад Кецмановић, професор Политичких наука.

Кецмановић каже и да је тим пријетњама најизложенији српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Мада, каже, ни унутар земаља ЕУ не би било сагласности да се уведу санкције.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ