Острво Крф постало је познато уточиште српске војске у Првом свјетском рату када је измучена војска под притиском Њемачке и Бугарске морала да напусти домовину и склони се на ово грчко острво. О пријатељском односу и дочеку локалних мјештана према српској војсци зна се много.

Крф

“Не љути се на мене, око моје”

Не љути се на мене, око моје

Не љути се на мене, око моје

што у туђину одлазим,

птица ћу постати

и поново ћу теби доћи.

Отвори прозор

плави босиљку мој

и слатким осмехом

пожели ми лаку ноћ.

Не љути се на мене, око моје

што ћу те сада напустити

и дођи на кратко, да те видим

да се од тебе опростим.

Отвори прозор

плави босиљку мој

и слатким осмехом

пожели ми лаку ноћ.

Познато је да су се у то вријеме многи српски војници женили мјештанкама. Власник хотела “Бела Венеција” на Крфу, у коме је била смјештена српска влада удао је све три ћерке за Србе. Међу онима који су своју љубав пронашли на Крфу био је и будући министар спољних послова Краљевине Југославије, Александар Цинцар Марковић који се загледао у Крфљанку Идалију.

Ипак, нису све љубави биле срећне. Управо једна таква романса – велика, а фатална, опјевана је у дивној грчкој песми “Не љути се на мене, око моје“ (“Ми Моу Тхимонис Матиа Моу”).

Легенда због које плачу и Срби и Грци

Прича, више легенда него истина, иде овако – у тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. Њихова осећања била су јака, али његова дужност према отаџбини била је јача. Војник напушта вољену и креће на Солунски фронт свјестан да се можда никада неће вратити.

У једном писму војник дјевојци пише да ће јој се сигурно вратити. Чак и ако погине, доћи ће у облику птице, а она нека отвори прозор да јој само пожели лаку ноћ.

Дјевојка је ријечи свог вољеног прерадила и преточила у стихове… Или, тако бар легенда каже.

Легендарни грчки Композитор, Ставрос Коугиоумтзис, написао је мелодију “Апохеретисмос” што је заправо био оригинални назив пјесме “Ми моу тхимонис матиа моу”. Њено прво представљање било је 1964. и од тада су је пјевали многи, а једну од најемотивнијих верзија извео је грчки певач Јоргос Даларас, подсјећа Историјски забавник.

Пјесма, било да је прича иза ње истинита или не, данас је симбол нераскидивих веза које постоје између Крфљана и Срба, а узета је и као химна грчко-српског пријатељства.