НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

СРБИЈА ЦАРА ДУШАНА БИЛА ЕНОРМНО БОГАТА: Сребрни Динар поставио европски стандард!

12/09/2021

Енормно богатство, највећа војна сила и растућа моћ српског царства свој израз налази и у овој јединственој монетарној емисији српског динара у сребру, израђеној поводом обележавања Душановог крунисања за цара, у српском престоном граду Скопљу, 16. априла 1346. године.

 

 

 

Цар Душан

Израђен је у високој техници средњевековних мајстора калупара од најчистијег сребра и тежине је грам и по. Овај динар представља монету највишег стандарда у тадашњој Европи.

На аверсу се налази представа владара у свечаној одежди “дивитисиону” са богато украшеном круном и скиптром у руци и осталим инсигнијама. У лигатури је исписано на српској ћирилици “Стефан цар”. На реверсу се налази Христос који симболише благослов Божији за цара Душана и његово царство.

Инспирација за овакву представу на новцу налази се у српском зидном сликарству, нарочито у композицијама “Лоза Немањића” у манастиру Грачаница, као и фрескама у Пећкој патријаршији, наводи се у публикацији „Историја Срба“.

Овај примјерак је пронађен у епицентру Душановог царства и наше средњевјековне државе, у околини данашњег Кичева у јужној Србији тј. данашњој БЈР Македонији.

Данас се чува у Народном музеју у Београду.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести