Република Српска по узору на судску праксу и доктрину најмоћније демократије свијета – САД има право да поништи правни значај наметнуте одлуке бившег високог представника у БиХ Валентина Инцка о допуни Кривичног закона БиХ којом се забрањује и кажњава негирање геноцида.

Бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко

Ово тврде правни експерти и саговорници за Глас Српске који објашњавају да у америчкој традицији постоје двије озбиљне доктрине које о овоме говоре. Прва доктрина, позната као “статес ригхтс”, заснована је на изворном тумачењу америчког Устава, а друга је позната као “статес нуллифицатион” која говори о поништавању противуставних федералних закона од стране држава чланица федерације.

„Прва доктрина говори о федералној влади са ограниченим моћима којој се дају врло прецизно делегирана овлашћења, а све што није делегирано од стране држава које чине САД, десетим амандманом је остављено државама као њихова ингеренција. Оригинално схватање из времена кад је донесен Устав САД је да су државе чланице суверене, а да федерална влада има само врло уске делегиране надлежности. Ко год прочита Устав БиХ, биће му јасно да је он креиран на управо тој доктрини“, објашњава професор бањалучког Правног факултета Витомир Поповић.

Према његовим ријечима, друга доктрина, која се код нас може поједностављено подвести под правни термин нулификација, односи се на право федералних јединица да пониште и на својој територији онемогуће примјену правних аката које сматрају штетним и неуставним.

„Ту доктрину су први пут формулисали Томас Джеферсон и Джејмс Медисон када су Вирџинија и Кентаки својим резолуцијама поништили један федерални закон који је драстично ограничавао слободу штампе. У тим резолуцијама је речено: “У САД су државе суверене, а не федерална влада, тако да државе имају право да коначно тумаче шта је уставно, а шта не. Зато одбијамо да примјењујемо овај закон на нашој територији”“, каже Поповић.

Он каже да Република Српска треба да се позове на ту праксу, искористи право нулификације и поништи правну снагу посљедње одлуке Валентина Инцка.

Нешто другачије мишљење има професор Правног факултета у Источном Сарајеву и експерт за уставно право Радомир Лукић. Он објашњава да термин нулификација значи поништење, односно одузимање правног значаја неком правном акту од момента његовог настанка и довођење до ситуације као да практично никада није ни постојао.

„У БиХ је тај проблем много сложенији. Када се говори о нулификацији, орган федералне јединице не може да изврши нулификацију правног акта савезног органа. Он једино може да тражи његово укидање или поништење од стране надлежног органа, а надлежни органи су или законодавац, што је старије рјешење, или Уставни суд, што је новије рјешење. Међутим, када је у питању БиХ, као правни институт појављује се високи представник који очигледно себе сматра надлежним органом, тако да се плашим да долазимо у једно врзино коло у коме је сила изнад права“, каже Лукић.

Земљиште

Пензионисани професор Правног факултета у Бањалуци Петар Кунић није одговарао на наше позиве, али је раније говорио о нулификацији када је коментарисао спорну одлуку Уставног суда БиХ у вези са Законом о пољопривредном земљишту РС.

„Нема основа да земљиште припада држави. Темељни принцип је подјела територије на ентитете. Ради територије је вођен рат, а сада Уставни суд у миру територију даје држави. Сада постоји могућност нулификације, односно неприхватања ове одлуке, јер је она антиуставна“, рекао је тада Кунић.

Извор: Глас Српске