Експерти из Грчке утврђују да ли је реликвија из храма СПЦ у Бенковцу дјело славног Ел Грека.

Икона Богордице са Христом из бенковачке цркве (фото:N. Karlić)

Да ли је икона Богородице утјешитељке са Христом из цркве Светог Јована у Бенковцу, коју су Срби у ратном вихору деведесетих спасли и донијели у Београд, заиста рано дјело чувеног сликара Ел Грека?

Дилему која већ три деценије збуњује најугледније српске познаваоце ренесансног сликарства, ових дана у Галерији Матице српске у Новом Саду покушавају да одгонетну грчки експерти Умјетничког дијагностичког центра Ормилија.

Помоћу најсавременијих технологија какве, засада не постоје у нСрбији, грчки стручњаци у сарадњи са конзерваторима и рестаураторима Галерије Матице, специјалним инфрацрвеним зрацима анализирају милиметар по милиметар тајанствене иконе на дрвету која је у прошлости претрпјела многа оштећења.

– Рано је за коначну оцјену. Много је питања, а, засада, мало одговора – каже Георгиос Каријагианис, директор Ормилије,  чији су експерти претходних година радили експертизу неколико Ел Грекових дјела које је потом комплетан умјетнички свијет прихватио као неспорне оригинале.

Поузданија оцјена моћи ће се саопштити јавности за неколико мјесеци колико ће стручњаци Ормилије по повратку у Грчку анализирати узорке и снимке иконе. Разлога за опрез је неколико – на икони нема потписа аутора, а такође не постоји документација која би расвијетлила гдје је дјело настало и како је доспјело у Српску православну цркву.

– Тако важни подаци, нажалост, у потпуном су мраку и неизвјесно је да ли ће се некада у будућности наћи. Зато помоћу најновијих техничких метода покушавамо другим методама да дођемо до података који би могли да се упореде са иначе малобројним Ел Грековим раним дијелима из периода његовог боравка у Венецији, а прије његовог шпанског периода по којем је славан у свијету – каже конзерваторка Даниела Королија Црквењаков.

Охрабрујуће је да је прва анализа показала да аутор иконе из Бенковца, ко год да је то био, није урезивао слику у дрво попут већине умјетника из 16. вијека, већ је цртао слободном руком како је то чинио и Ел Греко. Такође, истраживаче је збунио потпуни недостатак, на први поглед, плаве, омиљене Ел Грекове боје, али се захваљујући модерној технологији испоставило да је она на икони постојала, али је, временом потамнила и попримила другачије валере.

У ишчекивању коначних закључака експертских анализа из Грчке, икона Богородице са Христом из бенковачке цркве Светог Јована биће дио поставке „Миграције у умјетности“.

Ова поставка ће у оквиру прославе титуле Новог Сада као европске престонице културе бити отворена од 18. фебруара до 30. априла идуће године. Биће то прилика да се кроз умјетност сагледа миграција која је увијек постојала, а нама данас узгледа као нов феномен.

Није познато колико дуго је икона Богородице са Христом била у олтару цркве СПЦ у Бенковцу. Послије преноса у Београд, са још 118 икона изложена је први пут 1992. године у Народном музеју. Конзерватор Радован Пиљак је недуго затим ово дјело рестаурирао. Године 1997. историчарка умјетности Аника Сковран објавила је у Зборнику Народног музеја текст у којем је прва, и засада једина, довела у везу ову икону и славног сликара, вајара и архитекте шпанске ренесансе Доменикоса Теотокопулоса Ел Грека (1541-1614).