Економски напредак Босне и Херцеговине кочи понашање и уцјењивање политичара, лоше правосуђе и несређене земљишне књиге. Европска унија је престрога према БиХ која, због тога, треба да се окрене себи и унутрашњем дијалогу, ако жели да напредује. Министри на нивоу БиХ једино су радили на почетку пандемије вируса корона, остатак мандата је обиљежен блокадама, рекао је, између осталог, предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија у опширном интервјуу за Bloomberg Adria.

Каква је економска позиција БиХ, шта је кочница развоја, које нам се прилике пружају, чиме су оптерећени односи земаља у регији и како су радили министри БиХ у његовом мандату, само су нека од питања на која је Тегелтија дао одговор при крају актуелног мандата на челу Савјета министара БиХ.

Интервју преносимо у цјелости:

Како оцјењујете тренутну економску позицију БиХ и гдје је БиХ у односу на земље регије по стандарду, инвестицијама, развоју, напретку ка ЕУ?

Тегелтија: Ако би мјерили све земље Западног Балкана по стандарду грађана, по инвестицијама, по процесу придруживања Европској унији, нико од нас није у ситуацији у којој би могли бити задовољни. Ми себе доживљавамо као саставни дио Европе, иако то формално нисмо, и због тога сматрамо да би стандард грађана, инвестиције и процес придруживања ЕУ требао ићи много брже. Тешко је поредити БиХ са другим земљама јер понекад дођемо у ситуације да једни другима не признајемо чак ни статистичке податке. Зато бих више говорио о БиХ гдје животни стандард није на очекиваном нивоу и спадамо међу регионе са најнижим животним стандардом. То, наравно, није охрабрујуће за становништво, али јесте чињеница да су БиХ и оба ентитета у посљедње вријеме значајно побољшали примања грађана, прије свега оних за које су они одговорни, а то су људи који су запослени у јавном сектору, пензионери, социјалне категорије. И пословна заједница у цијелој земљи, прије свега под притиском одласка радне снаге, радила је на повећању плата. То нас је довело у ситуацију да просјечна плата у БиХ премашује просјечну плату у већини земаља у регији. Али, онда дођете до тога како се у којој земљи то појединачно обрачунава. Морамо да радимо на томе да се животни стандад и даље повећава, иако је посљедње двије године просјечна плата значајно повећана у БиХ.

БиХ је при дну регије по приливу страних инвестиција?

Тегелтија: Када су у питању инвестиције, морамо признати да, када говоримо о јавним инвестицијама, заиста има напретка. Неке ствари заиста иду доста брже, попут изградње Коридора 5ц. У овом тренутку највише нам недостају инвестиције у приватном сектору и директне стране инвестиције. Највећи проблем за те инвестиције је политичка ситуација у БиХ, не са становишта колико је она лошија у односу на друге земље у окружењу, већ са становишта начина како поједине политичке структуре представљају политички ситуацију у БиХ. Сјећате ли се да је на почетку године било питање када ће почети рат у БиХ, па нам партнери који би могли да инвестирају, шаљу војнике да патролирају по БиХ. Ништа нам то није потребно, а то је оно што директно утиче на стране инвестиције и свака земља без директних страних инвестиција ће бити у заостатку јер је то додатни новац који улази у земљу.

(Не)рад институција јавног сектора и правосуђа утиче на привлачење страних инвестиција, многобројне реформе нису довеле до ефикасности?

Тегелтија: Слажем се, постоји проблем о којем се говори. Инвеститори траже шансу да почну да раде, да се не оптерећују процедурама док нису почели да раде, те наводе „контролишите нас када почнемо да радмо колико сматрате да је потребно са становишта пореских и контролних органа“. Ту постоји проблем, он није у суштини проблем неефикасности и неспремности институција, ни недостатка жеље да се ради, већ прије свега постоји оно што није уређено у цијелој земљи, попут власничких односа, имовине и слично и многи су инвеститори упали у замку тога и врло тешко излазе из ње. Највећи проблем о којем инвеститори говоре јесте проблем односа правосуђа према њима, њиховим споровима, они не разумију да процеси трају годинама и да, без обзира на доказе, може бити пресуђено на један или други начин. Држава и сви нивои власти покушавају да унаприједе питање тих имовинских односа, то иде корак по корак, али најслабија карика, коју ми заиста тешко можемо ријешити, у овом тренутку јесте питање правосуђа. Не постоји спремност у правосуђу да се разговара, правосуђе се сматра чедом међународне заједнице, али они су и највећи критичари правосуђа. Када се тражи реформа, нису спреми да реагују или су спремни само да се парцијално баве реформом. То ће и за нову власт, која дође, бити највећи изазов, како реформисати правосуђе, не у смислу да буде под контролом политичких институција, али да се зна коме одговарају људи у правосудним институцијама. Ако нису урадили свој посао, или ако су нанијели штету компанијама, данас не можете утврдити ко је за то одговоран.

Значи правосуђе, несређене имовинске књиге те дуге и компликоване процедуре и спорови су главна кочница економског напретка земље?

Тегелтија: Да, сасвим сигурно, то ствара страх и неповјерење када неко бира гдје да инвестира. Новац је врло осјетљив на било какав проблем и инвеститори бирају да иду тамо гдје мисле да неће имати проблема. Наравно, није универзални проблем питање имовинских односа и томе слично, али једноставно дођете у ситуацију да неке локације, за послове које желите да радите, имају те недостатке. Има у БиХ много простора гдје су ријешени имовински односи, многе локалне заједнице уложиле су огроман новац у припремање пословних зона које се нуде, али ви инвеститора не можете одвести гдје Ви желите, он сам бира мјесто гдје ће уложити. Али, мислим да су владе и кроз различите подстицаје и кроз олакшавање рада инспектората и пореских управа, кроз смањење доприноса на плате, направиле једну бољу климу за саме инвеститоре. Ја се надам да ће, ако буде мањи притисак политичких тема на инвеститоре, њих бити више. По мени, и даље највећи проблем за стране инвестиције јесу политичке теме и приче које су најчешће отворене због покушаја да се остваре унутарстраначки или неки национални интереси, а никако да би се нешто озбиљно направило у БиХ.

БиХ заостаје у процесу придруживања ЕУ, можемо ли сами радити на увођењу европских стандарда, без да нам ЕУ поставља рокове?

Тегелтија: Са Европском унијом је увијек по принципу штапа и шаргарепе, али у задње вријеме, чини ми се, све више нам долази штап. ЕУ је била престрога када је поставила пред БиХ 14 критеријума. Неке од тих критеријума друге земље су имале када су приступале ЕУ, а нама су постављени за добијање кандидатског статуса. Високо је постављена љествица, сви су свјесни тога и у ЕУ. Није више питање колико ћемо ми услова испунити, већ колико се њима допадају они људи који тренутно врше власт у БиХ. Присталица сам да БиХ ради свој посао, невезано за услове, да доноси оно што је потребно због себе. Нама треба бољи Закон о јавним набавкама, боље рјешење за спречавање сукоба интереса, реформа правосуђа; То треба да радимо, али фали нам унутрашњи дијалог. Без унутрашњег дијалога нема договора и тога су сви свјесни. Сматрам да смо требали добити кандидатски статус, иако БиХ тиме неће посебно бити у бољем положају, или да ће грађани бити у прилици да осјете тај први корак, већ је то порука повјерења и да грађани једноставно не буду обесхрабрени тим путем према ЕУ. БиХ носи велику одговорност за процес придруживања ЕУ, али мислим да је ЕУ својим посљедњим одлукама о процесима придруживања, додјељивањем кандидатских статуса, показала један јако нефер однос према БиХ и грађани то тешко могу да забораве.

Колико је рат у Украјини утицао на БиХ, гдје је највећа штета, а шта су највеће шансе и прилике које можемо да искористимо?

Тегелтија: Рат у Украјини изазвао је кризу, доминанатно у Европи, а и изван ње, тако да БиХ није могла бити поштеђена посљедица те кризе. Директна посљедица је кидање ланаца снабдијевања робама попут вјештачког ђубрива, сировина за производњу, црних и обојених метала и слично, гдје смо у већој мјери увозници, него што смо извозници. То нас је у већој мјери погодило. Индиректне посљеднице кризе су много озбиљније погодиле цијели свијет, па и БиХ. Кључно је питање енергената, доживљавамо шокове, а чини ми се да се ситуација смирује по питању нафтних деривата. Оно што смо ми успјели да добро одрадимо у БиХ је питање електричне енергије, показало се да, када нечег имате довољно и производите, да можете да контролишете процесе. Ми у БиХ нисмо прибјегли томе, као што су неке земље, да направимо ситуацију да електропривреде остваре екстра профит на рачун цијене електричне енергије, већ смо покушали заштити грађане и пословну заједницу. Рат се неће брзо завршити, то је неспорно, криза ће трајати и онај ко буде спреман имаће мању штету, а онај ко не буде спреман да се прилагођава, имаће велике штете. Ми смо себи поставили као циљ да не смије доћи до несташица појединих роба. Наравно, свака криза је шанса, то је дефинитивно. Сада свако, ко дугорочно и у пословном смислу размишља, гледа шта то из Украјине недостаје на европском тржишту и покушава да то надомјести својим производима и квалитетом. То је велика шанса за неке од наших компанија, а највише прилика има дрвна индустрија, поготово код одређеног степена финализације. Проблем с којим се сусрећемо је да смо морали да забранимо извоз пелета и дрвета јер је био озбиљан покушај да се на штету грађана БиХ, кроз стварање вјештачких несташица тих производа, остваре екстра профити на европском тржишту.

Али забрана извоза је довела до лагеровања пелета?

Тегелтија: То је сад покушај игре, неко жели да и даље прави кризу, очекујући да забрана извоза истекне, па да оствари екстра профит на европском тржишту. Дефинитивно, ми не смијемо дозволити да грађани БиХ буду доведени у кризу и да немају неопходне производе са домаћег тржишта. Наравно, без намјере да спријечимо приватне компаније да остваре екстра профит на међународном тржишту, али довољне количине роба за домаће потрошаче мора бити, а онда нек извозе колико год желе.

Хоће ли бити продужена забрана извоза, да ли је рјешење да се дозволи извоз у количинама које су извезене прошле године?

Тегелтија: То је одлука коју ћемо у договору са произвођачима ријешити, наш први и основни захтјев је да мора бити довољно робе за домаће потрошаче, у прихватљивим цијенама, а онда нека продају на европским тржиштима пошто год желе. Као што нисмо то хтјели да направимо на електричној енергији, не можемо дозволити ни њима на дрвету, јер од државе добијају дрво по истим условима по којима су добијали и прије, имају готово идентичну цијену електричне енегрије као прије, али сад би грађане БиХ оставили без енергената, а остварили би профит. Преговори трају у смјеру да се обезбиједи сигурност домаћег тржишта, а оно што је вишак да се извезе. Има више рјешења, али ово је кључно, да има довољно и по прихватљивим цијенама за домаће потрошаче.

Као најзначајније области за развој БиХ идентификована је путна инфраструктура, већ сте споменули Коридор 5ц и његов напредак, али ту је и енергетика као перспективна област, колико је то искориштено?

Тегелтија: Цијене по којима продајемо електричну енергију, гдје је велики удио у цијени социјална компонента, ограничава могућност домаћих електропривреда за неко озбиљно инвестирање. Вишак који продају на међународном тржишту ствара им ресурс за инвестирање и ја се надам да ће бити спремни и да сами улажу. Али БиХ мора бити спремна да своје обновљиве изворе енергије стави на располагање свима онима који буду спремни улагати. Мора се рећи и да цијела Европа препакује планове када је у питању стратегија развоја енергетике, била је прича да затворе све термоелектране, све нуклеарне електране, а сада их поново отварају и почињу градњу нових. БиХ треба нова стратегија развоја енергетике, али најважније је за грађане и привреду да ће струје бити у довољним количинама у идућем периоду и да ће се цијене задржати у прихватљивим оквирима.

У којој су фази и како откочити прекограничне пројекте као што је изградња хидроелектране са Србијом, гасовода Турски ток и Јужне интерконекције, граничног прелаза и спајање мостом са Хрватском?

Тегелтија: У принципу је помало забрињавајућа реакција из Сарајева гдје постаје упитна прекогранична сарадња само када се појаве пројекти са Србијом, а када се појаве пројекти према Хрватској, онда то иде лакше. То су по мени груба политичка мијешања у односе и не могу никако да разумијем о чему се ради. Што се тиче пројеката снабдијевања гасом, Република Српска је отворила причу са Гаспромом да гради електране на гас и то се зауставља на питању преласка државне границе са Србијом, код Бијељине. Друго питање је Јужна интерконекција, гас који би долазио од Ријеке, преко Сплита, Хрватска је спремна изградити комуникацију до Загвозда, с друге стране границе БиХ, код Посушја. Тај гасовод у БиХ даље иде према Мостару, Новом Травнику, па до Зенице и Сарајева. Ту постоји проблем унутар Федерације БиХ, неслагања ко управља тим гасоводом. У Сарајеву сматрају да је нормално да иде Јужна интерконекција у ФБиХ, али да је неприхватљив гасовод који иде у Републику Српску. Ја се надам да сви у Сарајеву разумију да не могу правити такве уцјене и да су та два пројекта потребна БиХ, јер добијамо нове изворе за производњу електричне енергије и сигурност снабдијевања. Поред овог пројекта, имамо и процес блокирања изградње хидроелектране Бук Бијела, многи знају да је то започето прије рата, Дрина и вријеме протичу. Био сам у Влади Републике Српске када смо концесију за ту хидроелектрану додијелили њемачкој компанији, која је касније одустала, и тада у Сарајеву нису имали ништа против, а сада, када заједнички то раде електропривреде Србије и Републике Српске, сада имамо проблем. За све што долази из Београда, Сарајево покушава да направи проблем.

А аутопут Сарајево-Београд?

Тегелтија: Не праве званично проблем, али не утврђују трасу, нити шта почињу радити. Мислим да је то политичка прича о изградњи аутопута, прије свега због Тузле и неких крајева, али мислим да у Сарајеву неће почети ништа да раде на том путу. Имамо и изградњу аеродрома у Требињу, гдје је та инвестиција већа него укупне годишње стране инвестиције у БиХ, а коју такође споре.

Има ли шансе да БиХ уђе у Отворени Балкан, и то је једно од питања о којем нема сагласности у БиХ, да ли је прављена анализа шта би то значило и које су предности или мане?

Тегелтија: Ако питате јавност и привреднике у БиХ, они су за Отворени Балкан. Ако питате политичаре, представници српског и хрватског народа су за и већина бошњачког народа. Али, то питање је питање става појединих страних амбасада које су против Отвореног Балкана и то су успјели наметнути двојици чланова Предсједништва БиХ. Очигледно је да, док је овај састав Предсједништва, до придруживања БиХ тој иницијативи неће доћи. То прави велику штету привредницима у БиХ и сваки дан ће та штета бити већа. Биће проблем и за грађане. Дешаваће се да ће роба из Тиране, на примјер поврће, много брже и лакше стизати у Београд него поврће које иде из Бијељине. То су немјерљиве штете, тако је и за дрвне и многе друге производе. Друго питање је питање преласка граница, они који су у Отвореном Балкану имаће посебну траку за пролазак, па ћемо доћи у ситуацију да грађани БиХ чекају на граници из Србије у Македонију, док ће други несметано пролазити. То су штете које политичари свјесно праве због политичких интереса. Скуп те иницијативе је поново почетком септембра, биће и сајам вина, биће премијери, а ми и наши произвођачи вина ћемо опет бити само гости. Надам се да ће у Предсједништво доћи једна нова структура и да ће се одблокирати приступање БиХ Отвореном Балкану.

Мост на Сави према Хрватској је направљен, чека се приступна саобраћајница са хрватске стране, али сада се јавља проблем граничног прелаза?

Тегелтија: Ми смо увијек били отворени према Хрватској, увијек смо нудили рјешења. Изграђен је мост и гранични прелаз Градишка, са стане БиХ, и спремни смо сутра да тај прелаз ради, али нажалост с друге стране није тако. Док смо градили мост није ништа урађено да се изгради приступна цеста у Хрватској. Пут од седам километара не представља препреку за било кога, а камоли за земљу чланицу ЕУ, али нису ништа урадили. Сада су започели процес изградње приступне цесте, а онда се отворило питање граничног прелаза са хрватске стране, још га нису почели пројектовати. У идеалним условима за годину и по дана може бити завршена цеста, а ако поново буду куповали вријеме за изградњу прелаза, онда то неће бити у функцији још двије године. Наша је понуда да на граничном прелазу, који ми имамо, направимо заједнички прелаз, не би био први, имамо их у Градини и у Костајници. За сада не постоји спремност Хрватске за такав договор, нема изјашњења, али инсистираћемо да, када буде завршена цеста, почнемо заједнички да радимо на нашем граничном прелазу, док не изграде свој. Очекујем да ће бити флексибилнији када уђу у систем Шенгена.

При крају сте актуелног мандата на челу Савјета министара БиХ, чиме се можете похвалити, а шта нисте стигли да урадите, а намјеравали сте?

Тегелтија: Оцјену о мом раду нека донесу грађани на изборима, како је радио претходни Савјет министара БиХ, рекао је народ на изборима. Ја нисам у Савјет министара отишао да би испуњавао жеље аналитичара или неке политике, ја сам отишао да радим у интересу грађана БиХ. И био сам спреман у сваком тренутку да радим, а не да се бавим политичким темама. Отишао сам с добром намјером, с намјером да рјешавамо проблеме људи и привреде, али овај мандат Савјета министара БиХ обиљежиле су блокаде, са различитих страна, а начин одлучивања у Савјету јесте погодан за блокаду. Сви неспоразуми између Бањалуке и Сарајева, али и између СДА и ХДЗ-а, стално су се ломили на Савјету министара. Могли смо више, да се жељела дати шанса реализацији пројеката. Нисмо били формирани годину дана, нисмо били комплетни, имали смо пандемију и блокаду. Оно чим сам једино задовољан јесте да смо у току пандемије били на једној страни када је у питању корона, да смо одлично сарађивали, лако и брзо доносили одлуке, да смо обезбјеђивали средства. Ту смо показали да смо добри, али за све друго Савјет министара је углавном служио да се блокирају различити процеси.