НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ТИЈЕЛОМ АМЕРИКАНАЦ, А СРЦЕМ СРБИН: Ово је највећи заборављени добротвор наше земље!

24/08/2021

-Можда је наслов мало хиперболичан, не зато што Џон Фротингам за кога вјероватно данас први пут чујете није имао дјела да буде највећи заборављени добротвор већ јер је таквих заборављених дискретних хероја, нажалост много.

 

Џон Фротингам

Џон Фротингам

 

Џон Фротингам тијелом Американац, а срцем Србин је 1914. године, када је чуо о судбини Србије у Великом рату, истог трена потражио начин како да помогне. Фротингам је најприје донирао 10 хиљада долара што је био само почетак његовог рада на помоћи Србији и њеном народу.

Потом је у новембру 1914. године послао читаву једну болницу за Београд, са опремом и особљем од укупно десет љекара и помоћника. Вриједност болнице са свим пратећим материјалом износила је око 200 хиљада тадашњих долара.

Такође је у Србији основао и до краја постојања финансирао два дома за српску ратну сирочад.

Први дом, је био Српско – амерички дом. И прошао је цијели ратни пут од Београда, преко Битоља, Солуна, Атине, Нице, поново Београда и на крају Сремске Каменице гдје је постојао док и посљедњи питомац није ишколован и отиснут у живот. Други дом, је био Дом у Врању смештен у двије новоизграђене двоспратне зграде за смјештај ратне сирочади (кроз који је прошло око 600 питомаца) и треће за пријем гостију. Претпостављамо да је беспреметно уопште и напомињати да су ове тадашње цифре непојмљиво веће вриједности од истих данашњих.

Колико је ово била значајна и велика помоћ, човека који никакве повезаности са Србијом прије тога није имао је чињеница да је та укупна помоћ била у висини троструког државног буџета Србије из 1915!

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести