Најстарија хришћанска црква на свијету, грађевина невјероватне вриједности, налази се у Србији, на око пола пута између Вршца и Беле Цркве у Банату, вјерују многи.

Жидовар

Древни храм пронађен је испод око 40 метара високог заравњеног брда, за које се одувијек сматрало да је археолошко налазиште изузетног значаја, а које носи необично име – Жидовар. Име Жидовар сугерише да би то могло да буде мјесто Жидова или Јевреја или неке скупине која је старе Балканце подсјећала на њих.

Археолози су дуго мислили да је Жидовар био келтско утврђено насеље, све док половином 1990-их година њихову пажњу нису привукли дотад неиспитани слојеви. Од тада се на овим ископинама ради.

У најмлађем слоју, који потиче из првог вијека наше ере, пронађене су повеће грађевине, прекривене бијелим кречом, што је значило да су биле важне и да се у њима није становало.

Нађена је и велика количина сребрног накита, посебно дијелова раскошне ношње. Најимпресивније су биле богато украшене сребрне копче, какве су сличне у сусједној Румунији научници убиљежили као „дијелове свештеничке ношње“. Убрзо се родила претпоставка да су такве копче описане у Библији. Биле су дио свештеничке одоре које је носио Арон, Мојсијев брат, наводи Србија данас.

Међу налазима је био и одређен број сребрних кутија. Већина је била разбијена, али једна цијела и богато украшена имала је амблем крста на поклопцу. Постало је јасно да се крст на овом простору налазио још у првом вијеку наше ере.

У кутији су била два прстена од бронзе, већи и мањи. Једини разлог зашто би се јефтино прстење ставило у сребрну кутију јесте та да вриједност накита надилази материјалну. Гравире на њима отркиле су о каквој је вриједности ријеч – препознати су риба, пастир и палмина грана. Древни хришћански симболи. Могуће је, стога, да се ово прстење користило током обреда вјенчања.

Нађени су и бројни бријачи за косу, којим се можда сјекла коса током крштења. Све је то навело многе да помисле да се у јужном Банату налази најстарија хришћанска црква, чију вриједност не можемо ни да појмимо.

Заступници ове идеје наводе да се локација цркве поклапа са „Посланицама апостола Павла“, који је „проповједао у Илирику“, као и са причама о томе да је он прошао кроз наше крајеве и овдје поставио прве епископе тадашњим становницима.

ИСТРАЖИВАЊА СЕ ВРШЕ ВЕЋ 70 ГОДИНА

Археолошка истраживања на подручју Жидовара вршена су још од 1948 године. Сматра се да је у питању локалитет који је имао облик античке метрополе. Почео је од трећег миленијума прије нове ере и имао дуг континуитет у насељавању. Утврђено је да је ту између другог и првог миленијума прије нове ере постојало насеље у коме су се смјењивале различите културе бронзаног и гвозденог доба.

Нова истраживања започета 1996. године представљају заједнички пројекат Градског музеја у Вршцу и Филозофског факултета у Београду, чији стручњаци заједно раде на истраживању, али и очувању Жидовара. О постојању прве хришћанске цркве на овом мнесту, археолози се нису изјашњавали.

Локалитет је изузетно очуван и чак се и послије 70 година истраживања открило свега пет до 10 одсто. Жидовар је под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја, али историчари сматрају да он нема адекватну пажњу с обзиром на своју важност и вриједност.