Новембра мјесеца 1944. године колоне Нијемаца повлачиле су се из Грчке, поред осталог и преко територије 2. косовског корпуса мајора Жике Марковића.

Жика Марковић

Нијемци су ишли од Косовске Митровице према Новом Пазару, најкраћим друмом, који је водио преко планине Рогозне. Четничке извиднице јавиле су мајору Марковићу да се ка Рогозни креће колона од 60 до 70 коњских кола, на којима је сједило по 10 до 12 војника. Извиднице су, такође, уочиле да Нијемци са собом воде 30 до 35 ратних заробљеника, који су пјешачили.

Мајор Марковић је наредио да се на најпогоднијем мјесту постави засједа, у дужини од једног километра, тако да обухвати цијелу колону. Четник 2. косовског корпуса, учесник борбе, Младен Максимовић, пише: „Када је колона ушла у засједу напали смо их са свих страна. Највише смо их побили у колима. Ријетко ко да је успио из њих да искочи. Остали су се предали. Ми нисмо имали ни једног мртвог нити рањеног борца. У вријеме напада заробљеници су легли на земљу, тако да ни од њих нико није страдао. Међу заробљеницима било је 11 Американаца, три Енглеза, два Руса, неколико Грка и Бугара… У товару ове њемачке колоне било је свега и свачега. Опљачкале швабе доста тога, потовариле и мислиле да носе кући, али ни живу главу нису однијели.

Један од тројице спашених Енглеза био је Џон Лодвик, који је о овој борби, и потоњим догађајима, 7. јула 1946. године у часопису «Спектатор» објавио сљедећи чланак:

У новембру 1944. године, као њемачки заробљеник, ослобођен сам од четника под командом мајора Марковића, близу Косовске Митровице у Србији. Једног елитнијег британског официра, три војника, 11 америчких ваздухопловаца, 26 Бугара и 380 Руса ослободила је иста бригада у истом мјесецу… Ни један (Нијемац) није заробљен, већ је непријатељ оставио у тронедјељној борби не мање од 800 мртвих. Даље, знајући да смо ми Британци разорни људи, Марковић нам је по Михаиловићевом наређењу дао слободне руке на жељезничкој линији која води на сјевер ка Краљеву, и више трупних возова је било избачено из колосијека, а више пропуста дигнуто у ваздух са четничком помоћи. Стављено нам је на расположење двије стотине хиљада Недићевих динара, да са њима допунимо наше већ ионако обилне оброке хране, ово опет по Михаиловићевом наређењу, наводи портал Српска-Босна.

У децембру, када су Нијемци отишли, ми, такође (Американци и Британци), рекли смо да морамо отићи и ухватили везу са Бугарима и били смо пребачени до Софије… О партизанима се никад није чуло у овој области, али усиљеним маршем од Ниша они су је «ослободили». Тада су они почели нападати Марковића…

Мјештани села са Рогозне потврђују Лодвикове наводе да Нијемци нису заробљавани, већ да су сви ликвидирани. То се сматрало као освета за злочине које је Хитлерова солдатеска починила претходних година, у злогласним казненим експедицијама и одмаздама стотину за једнога. Нарочито се препричава случај једног Нијемца који је, мислећи да су га заробили партизани, изјавио да је комуниста. «Њега стрељајте двапут», биле су ријечи мајора Марковића. Нијемац је наставио да преклиње, показујући слику жене и троје деце, на што га је Марковић подсјетио на стријељање српске дјеце у Крагујевцу и Краљеву. Само овај Нијемац је покопан – лешеве осталих растргле су звјери – и то мјесто на Рогозни мјештани и данас зову Нијемчев гроб.