Споменик Кнезу Михаилу на Тргу републике сигурно је један од највећих симбола Београда и омиљено састајалиште Београђана и оних који долазе у тај град. Рад је италијанског умjетника Енрика Пација и свечано је откривен 19. децембра 1882. године на Светог Николу, славу династије Обреновић.

Споменик Кнезу Михаилу

Споменик заправо симболизује ослобођење Србије од османске власти, а кнез Михаило је представљен на коњу што је била новина као начин представљања владара у Србији.

Био је то први монументални коњанички споменик у нашој земљи. На задњој, сјеверној страни споменика исписан је текст: „Књазу Михаилу М. Обреновићу III. Благородна Србија“.

Споменик је изведен у бронзи и састоји се из три дијела – постамента, пиједестала и коњаничке статуе, а нарочито је интересантан централни дио. Наиме, иако сте сигурно безброј пута прошли поред овог споменика, вјероватно нисте примјетили да се на пијадастелу налази шест бронзаних плоча на којима су исписана имена српских градова –  Београда, Смедерева, Кладова, Сокоа, Ужица и Шапца, наводи Историјски забавник.

То су градови које је Србија за владе кнеза Михаила, и прије свега његовом заслугом, задобила од Османског царства!

Након догађаја на Чукур чесми 1862. године, и бомбардовања Београда, све више је јачала идеја да Турци коначно треба да напусте Београд, као и друге градове у Србији. Кнез Михаило покренуо је интензивну дипломатску иницијативу у том правцу.

Најприје, Михаило задобија Соко и Ужице 1862, по одлукама конференције у Канлиџи. С јесени 1866. године кнез Михаило је писмено захтијевао да Порта повуче посаде које држи у осталим српским градовима.

Велики турски везир Али Риза паша је јавио 19. фебруара 1867. да султан уступа Србији све градове у којима се налази турска посада, али уз услов да се у тим градовима поред српске и даље вијори и турска застава. Кнез је отишао бродом у Цариград 18. марта 1867. и 30. марта му је султан Абдул Азиз предао ферман, којим му повјерава градове у Србији.

Дана 6. априла 1867. на Београдској тврђави је прочитан султански ферман. На том мјесту, десно крај улазне стазе у данашњи парк Калемегдан је данас споменик – обељежје предаје градова. Али Риза паша, посљедњи београдски заповједник, предао је кнезу Михаилу кључеве Београда, а затим се на Београдској тврђави завијорила и српска застава.

Тако су се Београд, Смедерево, Кладово, Ужице, Соко и Шабац поново нашли под фактичком српском управом. Овај догађај, заједно са цјелокупном блиставом дипломатском тактиком кнез Михаила Обреновића били су инспирација вајару Пацију да у своју композицију уврсти и имена ових градова.