Посљедњих година сви примјећујемо да се у нашем народу усталио поздрав са три раширена прста. Од фотографисања до прославе великих побједа на рукама сада већ свих генерација „пркосе“ три раширена прста. Ријетко ко се упита шта овај поздрав значи, одакле и од када потиче. Ако питате од када се овај поздрав користи међу Србима, неријетко ћете добити одговор „одувијек“, а ако их питате шта значи, уз одговоре „не знам“ рећи ће вам и да три прста представљају Свету Тројицу иако је опште познато да раширена три прста у ствари представљају разбијање Свете Тројице.

ЈЕДИНСТВО СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ!

Тачније, „у име Оца, Сина и Светог Духа“ никако, ни у једном облику не може да иде раздвојено једно од другог. Друга ствар, ако се овај поздрав користио одувијек, извјесно је је да ћемо овакав поздрав видјети на многим фотографијама, барем оним сачуваним код наших бораца из Првог и Другог свјетског рата. Ипак, ни на једној фотографији се не види да ико показује три прста која данас „ми“ показујемо, нити се и у једном запису из тог периода помиње да је ико показивао три раздвојена прста.

Овакав поздрав се ипак користио за вријеме Другог свјетског рата. Изненађује чињеница да извори који нам говоре ову чињеницу не воде ка српским војницима, већ на сасвим супротну страну, ка хрватским усташама! Хрватске усташе полагали су заклетву своме „поглавнику“ пред римокатоличким свештеником са раширена три прста гдје се испружени додирују кажипрст и средњи прст. Овакав поздрав хрватске усташе преузеле су од њемачких СС јединица.

У истом периоду српски ратници су имали своју заклетву Краљу Петру II Kaрађорђевићу и њу су полагали са спојеним палцем, кажипрстом и средњим прстом, као симболом јединства Свете Тројице, управо онако како се православци крсте тј. осењују часним Крстом. Поријекло оваквог коришћења спојена три прста, као и малог и домалог спојених и савијених на длану, потиче још из IV вијека, из времена светога Мелетија антиохијског. У то вријеме су се хришћани борили са aријанским јеретицима. Између осталога, спор око природе Господа Исуса Христа довео је и до тога да Архиепископ антиохијски Мелетије руком дочарава присутнима на Сабору тројично јединство Божије. Када је Архиепископ Мелетије спојио три претходно раширена прста и када се по предању из њих видјела свјетлост налик муњи.

Прво раздвајање три прста у новијој историји, код Срба долази тек почетком деведесетих година прошлога вијека.

У историји се сусрећемо са два занимљива примјера који су данас и главни аргумент заговорника „новог“ поздрава, то су слике „Устанка у Такову“ насликане крајем 19. вијека гдје су устаници насликани са положајем између скупљених и раширених прстију.