Мајски преврат из 1903. године и даље изазива велику пажњу и увијек је занимљиво изнова читати литературу и изворе који се баве овим догађајем. Ево једне, мање познате приче о плановима краља Александра уочи антетата који би, да су остварени, потпуно промијенили слику тадашње Србије, а можда и спријечили сам атентат и крај династије Обреновић.

Краљ Александар оженио се Драгом Машин (Луњевица) 1900. и одмах наишао на жестоко већинско противљење јавности том браку. Разлози су били бројни и добро су познати. Драга није била на добром гласу, била је дворска дама и удовица, 10 година старија од краља за коју се сумњало да не може да има дјецу. Свакако не баш идеалан избор за краљицу. Краља Александра водиле су емоције према лијепој дами које су се поклапале са његовим окретањем према Русији у спољној политици.

Питање насљедника

Како је време пролазило, све је било јасније да Драга неће родити насљедника пријестола па се почело размишљати о другим рјешењима. У јавности су кружиле разне могуће и немогуће теорије. Говорило се о могућем подметању дјетета Драгине сестре, о усвајању насљедника, али су кружиле приче и о Никодију Луњевици, брату краљице Драге као могућем претенденту на пријесто, које је краљ додуше, демантовао.

Чињеница да нема насљедника, а посебно вијест о трудноћи за коју се испоставило да је лажна, покварила је однос са Русијом, па до најављиваног пријема код руског цара није дошло. Трудноћа је објављена још августа 1900, али је руски љекар Сњегирев утврдио прегледом да краљица није трудна. Краљ није хтио да повјерује налазу ових љекара, па је позвао докторе Вертхајма из Беча и Кантакузена из Букурешта који су потврдили налазе својих колега.

Великих проблема било је и на унутрашњем плану. Војска је била у лошем стању, а политичка ситуација нестабилна – обрачун са Милановим присталицама, самовоља, државни удари, бројне владе и демонстрације угушене у крви марта 1903. само су повећавали већ постојеће незадовољство.

Поједини официри и политичари смишљали су план шта да раде у датој ситуацији и послије различитих приједлога дошли до тога да краљ и краљица треба да буду убијени. Ипак, за све ово вријеме, ни краљ Александар није “сједио скрштених руку”, јер је изгледа спремао обрачун са завјереницима о чему ће бити више ријечи у неком од наредних текстова.

Александар је планирао да се разведе?!

Краљу је било јасно да мора да се обрачуна се завјереницима као што му је било јасно и да брак са Драгом неће моћи да потраје, па је ријешио само неколико мјесеци пред атентат, да се разведе. Бројна су свједочанства да је његов однос према њој, посебно током 1902. године захладнио и да је он почео да на двору опет окупља људе које је са двора протиерао као Драгине непријатеље.

Поред тога, обновио је и контакте са мајком, љутом противницом његовог брака. Пуковнику (касније војводи) Живојину Мишићу, краљ Александар Обреновић је поменуо неки важан догађај почетком априла 1903. године.

– Како сам доцније чуо, овај важан догађај о коме је говорио краљ требало је да буде упућивање краљице Драге у пратњи ђенерала Цинцара-Марковића негдје у бању на страни, с тим да се више и не врати у Србију. Да ли је уистину ово била краљева намјера знају сигурно они који су у то вријеме били у влади или у близини Двора – пише у својим успоменама Живојин Мишић, објавио је Историјски забавник.

Важан догађај о коме пише Живојин Мишић био је одлазак краљице Драге у бању Франценсбад из које она више не би могла да се врати. Дворски љекар Хаџи-Николић убједио је краљицу да прихвати да оде у бању у којој би јој лијечење можда помогло да затрудни. На пут је требало да крене послије 5. јуна 1903. године, а била је спремна и прокламација о забрани њеног повратка у земљу.

Остаје питање да ли је краљ заиста имао намјеру да овај план спроведе у дјело. Завјереници су, пак, били ријешени да у акцију крену без оклијевања и што прије.

Краљева евентуална реакција на приче о завјери била је закасњела, па су краљ и краљица на крају брутално убијени и масакрирани од стране завјереника у ноћи 28-29. маја/10-11. јуна 1903. године чиме је угашена лоза Обреновића.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ