На само двадесетак километара од Чачка налази се село Остра, описано у бројним књигама, јер су се управо на том мјесту уз реку Островку, неприступачним стазама све до врха оближње планине Срби склањали од Турака.

село Остра

Кроз ово мјесто у Шумадији прошао је и Ђурађ Бранковић, који је према предању, у пећини на Острици сакрио пуне сандуке злата и сребра, а међу вриједним накитом налазила се и круна која је припадала цару Душану.

О овом благу писао је и Чедомиљ Мијатовић у роману „Рајко од Расине“ давне 1892. године и по њему на „митској планини, пуној пећина, змија и извора“ налази се скривена ризница српских средњовjековних владара. Од тада потрага не престаје јер бројни су путници намјерници корачали кроз густу шуму како би се обогатили, али то још увек никоме није пошло за руком, па је логично очекивати да је благо и даље ту. Ни људи из села Остра нису остали имуни на идеју о потенцијалном богатству које се можда налази близу њихове куће.

„Кад сам имао око 25 година, био сам знатижељан и одлучио да истражим пећину и увјерим се да ли то благо заиста постоји. А потајно сам се надао као и сви да ћу га пронаћи. Ушао сам у пећину око 50 метара, више нисам смио јер су услови заиста претешки. Тада сам успио само открити керамичке слојеве“, прича за Рину мештанин.

Овај први покушај, за њега је, како каже, био и посљедњи јер се више није смио усудити ући у пећину на планини Острици за коју се у прошлим временима вјеровало да је чувају змије. До сада је овдје забељежено неколико смртних случајева, па кружи и прича да оне који се одлуче за потрагу прати проклетство.

„Сигурно је да нешто постоји. Ја овде живим скоро 80 година и сећам се да су погинули човек и жена из Краљева када су кренули пут пећине, а они нису једини. Ја се никад нисам баш охрабрио да кренем тамо, милији ми је живот, него било какво благо Немањића“, испричао је један старији становник овог тајновитог села.

Уколико нисте довољно храбри да се упутите ка пећини у потрагу за сребром и златом, овај крај ипак не би требало да заобиђете, јер пут ће вас ако не баш до блага Немањића довести до византијског утврђења Соколица које датира од петог вијека. Осматрачница и пушкарница постављене су тако да гледају на цијели слив западне Мораве.

Планинско утврђење Соколица је кроз историју имало велики стратешки значај, јер је контролисало важне путеве који су са Поморја и Босне преко чачанске котлине водили ка Шумадији.

Извор: Спутник