Како стабилизовати ситуацију у БиХ – питање је на које још нема конкретног одговора.

Сарајево

Док из Републике Српске упорно позивају на дијалог унутар БиХ, политичко Сарајево константно призива међународни интервенционизам, од санкција па све до позивања НАТО трупа у БиХ.

Иако не искључују ни могућност санкција функционерима Српске, из Европске уније све су чешће и гласније изјаве да је отварање дијалога много корисније од нових притисака.

Од Гардијана до Кронен цајтунга, посљедњих дана криза у БиХ све је актуелнија тема угледних европских часописа. Уз анализе европских дипломата покашувају ријешити „Гордијев чвор“ у БиХ. Тако је специјални представник Европске уније у БиХ, Јохан Сатлер, изјавио да се потези српског члана Предсједништва БиХ, Милорада Додика, могу схватити и као покушај „тјерања“ Бошњака за преговарачки сто.

– Имамо де факто блокаду највиших и најважнијих институција. Имамо блокаду Предсједништва, парламента и Савјета министара. Ово би се могло схватити и као покушај Додика да натјера другу страну – Бошњаке – за преговарачки сто, навео је Јохан Сатлер, специјални представник Европске уније у БиХ,

Сатлерова изјава за аустријски Кронен цајтунг у сарајевским медијима, очекивано, није дочекана благонаклоно, гдје су ово доживјели као, како кажу, амнестирање Додикових поступака, питајући се да ли је ријеч о промјени става Европске уније о актуелној кризи у БиХ.

И док Бакир Изетбеговић и данас понавља да је српског члана Предсједништва могуће зауставити једино санкцијама, данима призивајући реаговање ОХР-а, руски дипломата Александар Боцан Харченко поручује да је управо застарјела институција високог представника највећа препрека у суочавању са кризом у БиХ, те да је њено гашење задатак који прво треба ријешити.

– Сматрамо да постоји само један начин да се превазиђу ови вјештачки створени изазови. Све стране у БиХ треба поново да се прикључе дијалогу о томе како саме да превазиђу све проблеме и разлике. Тиме ће обезбиједити примјену Дејтонског споразума из 1995, осигурати суверенитет БиХ и широка овлаштења два ентитета, као и једнака права три конститутивна народа – истакао је Боцан-Харченко.

За тренутну кризу највећу одговорност сноси бивши високи представник, Валентин Инцко, који се непосредно прије подношења оставке флагрантно умијешао у унутрашња државна питања БиХ, каже Харченко, а не Русија или Србија због подршке Милораду Додику, како се то често може чути из политичког Сарајева.

Да је тренутна криза у БиХ најмање потребна Србији, поновио је предсједник Александар Вучић у интервјуу за аустријски јавни сервис ОРФ.

Истакао је да Србија поштује Дејтонски споразум и да не доводи у питање интегритет БиХ, али и интегритет Републике Српске унутар БиХ.

За новинарку Љиљану Смајловић свако могуће рјешење актуелне кризе мораће да укључи и повлачење спорног Инцковог закона, који је био окидач најновије кризе.

– Ја бих предвидјела да ће Инцков закон сигурно бити повучен. Какав год компромис понуде званичници ЕУ, он мора да подразумијева да се тај закон повуче – сматра новинарка Смајловић.

Да је управо наметнути Инцков закон био главни узрок проблема у БиХ, писао је и бритснки Гардијан, наводећи да званичници ЕУ раде на његовом исправљању, након што су, како пишу, закључили да постоји ризик од поновног сукоба у региону.

Питање је како сада то исправити, пише Гардијан, позивајући се на дипломатске изворе.