Жича је српски средњовјековни манастир из прве половине 13. вијека, који се налази у близини Краљева. Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, Свети Сава. Управо ту се крије одговор на једно питање – зашто је Жича баш црвене боје?

Српски средњовјековни

Послије стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смјештено сједиште аутокефалне српске архиепископије. Почетком посљедње деценије 13. вијека, манастир је страдао у нападу Татара, послије чега је сједиште архиепископије пренијето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком 14. вијека обновио краљ Милутин.

Током средњег вијека, у Жичи су устоличавани епископи и овјенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као “Седмоврата”. Слично, главна манастирска црква, посвјећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу), па се у стручним списима још назива и Спасова црква иако је ово углавном непознато.

Оно што већина људи прво примјети када је у питању ова импозантна грађевина јесте њена боја. Јер, нема баш пуно манастира у Србији, а ни на свету који су тако интензивно црвене боје. О томе како је до овога дошло постоји занимљива прича.

Наиме, Жичу је подигао први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, Свети Сава.

Он је једно време боравио на Светој Гори, а по повратку из Никеје у Србију 1220. године наредио је извјесне промјене у архитектонском изгледу цркве. У трећој деценији 13. вијека црква је премалтерисана и обојена у црвено.

Историчари умјетности сматрају да је то била управо идеја Светог Саве који је на Светој Гори видио храмове као што су Лавра и Ватопед који су били црвени. Тамо се и упознао са вјеровањем да црква почива на крви мученика и да је то симболични оживотворено у боји цркава и након тога је захтјевао од мајстора да и Жичу обоје на исти начин, пише „Историјски забавник”.