Дио мањинских права у Хрватској је гарантован Уставом, изјавио је данас историчар Твртко Јаковина и истакао да се та права не могу мијењати вољом једног градоначелника, али да би мјешовите хрватско-српске школе, што је предложио први човјек Вуковара Иван Пенава, требало остварити, као и да би Хрвати требало да знају ћирилицу, не само Срби.

историчар Твртко Јаковина

Коментаришући ту идеју, Јаковина подсјећа да су мањинска права унесена у хрватско законодавство када је завршена мирна реинтеграција Подунавља.

„У то не можете дирати и школе и право на школовање на властитом језику и писму вјероватно су дио тог пакета и не мислим да се то може мијењати вољом једног градоначелника. Ако се не варам, исти градоначелник је био када су Норвежани изградили школу која је требало да буде заједничка па су тражили новац назад“, рекао је Јаковина.

Подсјетио је да су уочи уласка Хрватске у ЕУ он и његове двије колегинице били избрани да направе тип уџебника који је требало да буде прихваћен у Подунављу за дјецу у хрватско-српским школама, али да је то, како је рекао, изазвало највише реакција на хрватској страни.

Подсјетио је и да је тада једна од експерата у Министарству просвјете рекла : „Ако Срби на то пристају, то не може бити добро“.

„Ако тако размишљате онда нема помирења, онда размишљате о искључивој интерпретацији. Било је историчара који су на слику спаљених српских села имали дилему да ли је то српско село или није“, рекао је.

Подсјетио је и да је ХДЗ у Вуковару био на власти до прошле године док њихов кандидат није постао кандидат Миросла Шкоре.

„Спојене школе и школе у којима ће неки предмети бити заједнички мислим да је то добар почетак. Мислим да је важно, не само за Србе да знају ћирилицу, него да би били корисно да можда и Хрвати знају ћирилицу јер има пуно књига на ћирилици и добиће знање који други неће“, рекао је Јаковина и додао да сматра да би заједничку наставу за Србе и Хрвате требало остварити.

Извор: АТВ