Припадници артиљеријско-ракетних јединица за противваздушну одбрану Војске Србије 30. септембар обиљежавају у знак сјећање на 1915. годину, када је артиљерац Радоје Рака Љутовац из топа оборио њемачки авион.

артиљерац Радоје Рака Љутовац из топа оборио њемачки авион

У историји ваздухопловства Срби заузимају неке од најзначајнијих мјеста. Први авион који је срушен у историји свјетске ратне авијације оборио је пре 99 година српски војник, Радоје Љутовац, изнад Крагујевца. Српски пилот Михаило Петровић је био први војни пилот који је погинуо на ратном задатку, а 1999. године припадници Војске Југославије оборили су чувеног америчког „невидљивог“ бомбардера Ф-117, који је завршио у њиви.

Током 1915. године аутроугарске ескадриле су три пута бомбардовале центар српске војне индустрије, град Крагујевац. Пошто у то вријеме није било правог противавионског наоружања, мајстори крагујевачке Војне фабрике су преправили пољске топове заплијењене у балканским ратовима и поставили их на оближње брдо да бране град.

Редов првог вода Радоје Рака Љутовац двогледом је угледао три непријатељска авиона изнад града, 30. септембра. „Вјеровао сам у своју руку и искуство из артиљерије. Авион се указао на справи за нишањење. Ето срећног тренутка. Сада треба бити миран, сталожен. Трен-два и моја рука повлачи обарач. Из цијеви је сукнуо пламен. Истог тренутка авион се затетурао, из његовог трупа избио је густ дим. Затим је кренуо ка земљи“, причао је касније јунак Рака, када су ратови већ били иза њега.

Да не буде забуне, авион који је војник Љутовац оборио није био директно погођен гранатом, јер је свака граната имала темпирање, тачније време након којег експлодира. То значи да је она највероватније експлодирала у близини авиона, довољној да га шрапнели оштете и пошаљу у сам центар Крагујевца.

Остало је забиљежено да је војник Рака одмах потом на коњу дојурио у град и чим се нашао испред онога што је остало од авиона стао мирно и војничким поздравом одао посљедњу пошту непријатељима, погинулом пилоту Фон Штефану и његовом помоћнику Оту Кишу, наводи „Национална географија“ Србија.

Неколико дана касније, одликован је Орденом Карађорђеве звезде са златним мачевима. Умро је 25. новембра 1968. године.