Војна операција Русије у Украјини данима изазива реакције широм свијета, међутим, највећи руски савезник Кина још увијек без конкретне реакције осим позива на смиривање ситуација.

Стручњаци за спољну политику рекли су за Фоx Неwс да Кина заправо „гледа“ да види како се Америка и њени савезници носе са руским нападом на Украјину и прате знакове „слабости“.

„Направили су рачуницу колико би их коштало да крену против Тајвана. Сада добијају више података гледајући шта Запад сада ради у односу на Русију“, рекао је за Фоx Хеинко Клинцк, бивши замјеник помоћника министра одбране за источну Азију у Трамповој администрацији.

„То ће информисати и обликовати кинеске одлуке“, рекао је Клинцк и поручио да ће било који знакови слабости Америке у источној Европи бити искоришћени у корист Кине.

За сада Америка и њихови савезници реагују санкцијама и распоређивањем НАТО снага око Русије, Украјине и Бјелорусије.

Бивши предсједник САД-а и највећи критичар Бајденове администрације тврди да ће неспособност одвраћања од руске инвазије охрабрити Кину да дјелује агресивније према Тајвану.

Ипак, Исак Стон Фиш, извршни директор Стратегy Риск, кинеске фирме за ризик рекао је за Фоx да се не слаже са овом тврдњом.

„Мислим да је на неки начин супротно“ рекао је Стон Фиш и поручио да би Кина могла искористити окупираност Америке руско-украјинском кризом.

„Рачунали би да је мало вјероватно да ће САД у исто вријеме ићи у рат са Русијом због Украјине и Кине због Тајвана. Што су ССАД више укључене у украјинску кризу из војне перспективе, то више мотивише Кину да дјелује одмах“.

Комунистичка партија дуго се покушава ујединити са Тајваном, али тај циљ је наишао на противљење западних земаља попут САД-а, Велике Британије и Аустралије.

За западне земље, Тајван је светионик демократије у Азији и идентификују га као суверену нацију. Али Тајван је службено признат од стране Кине, УН-а и САД-а као дио политике Кине.

Како је потврдио руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, у разговору са министром спољних послова Кине Wанг Yи, речено му је да Кина разумије руску забринутост због безбједносне пријетње.

Министарство вањских послова више је пута одбијало напад назвати „инвазијом“ на конференцији за новинаре у четвртак