Београд су 1915. године од Аустроугара браниле и муслиманске јединице, тачније четврти батаљон 10. пука Српске војске, сачиње од регрута из рашке области.

Муслиманске јединице

Када је мајор Драгутин Гавриловић пред битку за Београд 1915. године у свом чувеном говору рекао српским војницима да су им имена избрисана из бројног стања, његове ријечи су биле упућене и 4. батаљону 10. пука Српске војске.

Њега су чинили регрути муслиманске вјероисповести из Рашке, који су такође, по заповести мајора, кренули „напред у славу“ и положили животе за „образ Београда, наше престонице“.

Према подацима из војног архива, војвода Радомир Путник је изнио пред министарски савјет Краљевине Србије препоруку Врховне команде од 25. децембра 1914. да се у војску позову три годишта Муслимана са територија припојених Србији након Балканских ратова. Реч је о 5.956 младића из Рашке који су регрутовани и окупљени у два муслиманска батаљона.

Један од њих био је 4. батаљон чији је 10. кадровски пук заједно са 7. пуком био кичма одбране Београда. Према тим подацима, Мухамедански батаљон под командом каплара Шемса Мидовића из Сјенице, чинио је 15 одсто припадника српске војске у одбрани Београда пре 104 године и био је састављен искључиво од српских држављана мухамеданске вјероисповести. Борци рашког Мухамеданског батаљона су држали једну од посљедњих барикада у одбрани Беорграда, која се налазила на потезу између данашњег Народног музеја и Народног позоришта, и сви су изгинули храбро за отаџбину бранећи Београд, подсјећа се на ФБ страници Српска историја.

У то вријеме је било потпуно нормално да се муслиманске јединице, односно припадници вјерских и националних мањина масовно одазивају позиву на мобилизацију. Не само Муслимани, већ и Јевреји и други су без двоумљења активно и храбро учествовали у свим биткама српске војске, повлачењу преко Албаније и пробоју Солунског фронта.

О томе рецимо сведочи и споменик Јеврејима погинулим за ослобођење Србије у Првом свјетском рату на Јеврејском гробљу у Београду.